"Глумица" отишла у Ужице

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – "Политикина" фото-вест о бундеви за Гиниса, објављена у прошли понедељак, направила је добар посао повртару Милутину Шкољевићу Шкољу из села Брђани. Један угоститељ из Ужица одмах је дошао и купио дулек-џина, бундеву од 200 килограма која је "глумила" у Кустуричином филму.

– Кад је прочитао да ће најтежи дулек бити искасапљен и продат на комад домаћицама за пите, Ужичанин је одмах дошао код мене и откупио га за шест хиљада динара. Наместиће га пред своју кафану да мами муштерије – прича нам Шкољевић, јуче, на милановачкој пијаци где, петком и недељом, редовно распрода по комби бундева.

Чули су за брђанске дулеке и у Новом Пазару, дошли и натоварили на камионет пола тоне, па ће и новопазарске домаћице пећи слатке пите и цедити сокове. Задовољан купац, задовољан и Шкољо – 15 хиљадарки у џепу, а није се макао од прага. Обећали да ће, кад потроше купљен, поново доћи да пазаре.

И јуче је око његове тезге била јагма. Једна домаћица каже да се недељно у њеној породици поједе пет килограма печене бундеве, а, друга, Милена Павловић хвали робу:

– Од петка до петка ми траје по један дулек: правим пите, цедим сок, издинстам, пошећерим и додам млека, ништа за децу нема боље. Здравије је од банана и ананаса, а трипут јефтиније.

Шкољевић, задовољан толиком хвалом, мери на пијачном кантару омању, дугуљасту бундеву и, успут, "маркетиншки" допуњава домаћице новим податком.

– Донео ми један наш Парижанин француске новине и превео ми шта пише о овој малој тиквици сорте "мускат". Каже човек: скида шећер, поправља крвну слику, а добра је и за секс.

Најкрупнији примерци су од једне наранџасте сорте којој произвођач не зна име, али каже да је, прошле године, купио у Војводини само три семенке, сваку платио по сто динара. Исплатило се многоструко.

– Прочуо сам се по дулецима, убрао сам јесенас десет тона, имам још три тоне и оне ће брзо отићи. Али, произвео сам ја и продао још и 50 тона парадајза, краставаца и купуса. Сад сам у пластенике засадио седам хиљада струкова зелене салате и с њом ћу на пијацу у марту. Све то расте у мојој долини између брда Илијак, Клик и Зрно, све се залива водом са Дичине, речице коју можеш да пијеш кад год си жедан.