И на Тари има тартуфа

УЖИЦЕ – Мало је у широј јавности знано да ретка и драгоцена гљива тартуф – на изглед ружна израслина, а права кулинарска посластица и афродизијак – расте и на Тари. На овој планини, наводе познаваоци, десетак врста малобројних хипогеичних гљива, у које спада и тартуф, откривено је за кратко време, на малом простору, током сезоне дозревања, што наговештава значајно потенцијално богатство Таре овим ретким биљкама. А налажење примерка летњег црног тартуфа ту на око хиљаду метара надморске висине има двоструки значај, и научни и практични – прво, ово је за сада највећа надморска висина на подручју Србије на којој је једна квалитетна конзумна и комерцијална врста откривена, и, друго, природно постојање тартуфа даје сигурну основу да се ова врста на погодним местима на Тари може и вештачки гајити.

Још су у септембру 2004. године обављена прва скромна истраживања постојања тартуфа на планини Тари, пише у тек објављеном зборнику о туристичкој валоризацији планине Таре др Мирољуб Миленковић из Института за биолошка истраживања из Београда. Током три дана, углавном на потесу Калуђерске Баре – Митровац, пронађено је помоћу посебно обученог пса, на више локалитета, више од 30 зрелих плодова хипогеичних гљива, тартуфа у ширем смислу речи. Нађени узорци су депоновани у збирци таквих гљива поменутог института.

– Поред летњег црног тартуфа, на подручју Таре, с обзиром на постојање знатне разноврсности биљних заједница, реална су открића још две конзумне, веома квалитетне врсте тартуфа: црног јесењег, распрострањеног у Србији, и новооткривене врсте малог белог тартуфа – наводи Миленковић, па упућује да све то отвара могућност профитабилног вештачког гајења ових скупоцених гљива, јер су ризици подизања тартуфикултура овде сведени на занемарљиву меру.

А тартуфи, зна се, од давнина су сматрани храном богова. Ове подземне или полуподземне биљке кроз историју су до усхићења цењене и опеване, велом тајне обавијане, некад биле предмет разних веровања и предрасуда. А увек на изузетној цени. Прави бели тартуф је најскупља и најтраженија врста гљиве на планети.

Мада се сматра да је зона раста најскупоценијих врста претежно у области држава Медитерана, и Србија се налази у оптималном географском подручју за природно успевање и вештачко гајење неких највреднијих тартуфа. Још је у време краља Милана Обреновића, у шуми Ковиљачи између Крагујевца и Горњег Милановца, откривено прво наше налазиште тартуфа. На двору тог краља појављују се и пси тартуфари. Последња савремена етапа систематских истраживања ових гљива у Србији, обављана у минулих 15 година, довела су до откривања око 40 врста тартуфа, на више од 200 локалитета. Због тога, могуће је то утврдити на интернету, неке наше туристичке агенције сада организују једнодневне или вишедневне излете назване "У потрази за тартуфима" – одлазак на терен (не кажу где, само наводе у ближој и даљој околини Београда) показно проналажење тартуфа са професионалним водичем, дегустација откривених тартуфа са могућношћу куповине, итд. А нуди се, исто преко глобалне мреже, ко хоће да наручи свеже црне и беле тартуфе.