Куповали фирме, утајили порез

Државни секретар за порезе и царине у Министарству финансија Владимир Илић задовољан је, како је потврдио у разговору за "Политику", првим резултатима унакрсне процене стечене имовине и остварених прихода у прошлој години, подсећајући да ће Пореска управа ову акцију, започету у октобру, наставити и после Нове године.
– Реч је о континуираној акцији која ће се односити на све оне за које Пореска управа утврди ду су им годишњи приходи далеко испод имовине којом располажу. Без обзира на то о коме је реч – политичарима, естради, спортистима – сви ће морати да доказују порекло имовине – категоричан је Илић.

До сада је, наглашава, у поступак унакрсне процене уведено 600 пореских обвезника, махом бизнисмена који су учествовали у приватизацијама по Србији. Донето је седам решења, од тога пет с обавезом наплате пореза у износу од 53 милиона динара. Више од 20 поступака окончано је записником и очекује се уручење решења за толико нових порезника за које се још не зна колика ће им бити висина пореске обавезе, каже он.

Према његовим речима, већ из ових првих случајева закључује се да ће за готово 80 одсто оних који су већ у поступку постојати обавеза наплате пореза који је покушан да буде утајен. Колики ће тај порез бити зависиће од раскорака имовине и пријављених прихода.

Најважније је, додаје Илић, што ће се захваљујући овом новом методу убудуће много лакше и брже процесуирати случајеви који се тичу криминала и корупције. Целој акцији допринеће и убрзано доношење закона о оснивању независне агенције за борбу против корупције, јер ће и то бити један од начина доказивања постојања кривичних дела. Али уколико немате материјалне доказе за кривична дела, унакрсна процена имовине и годишњих прихода је једини начин да се то утврди.

– То су случајеви где за очигледног криминалца немате довољно доказа, а где ће унакрсна процена то потврдити. Поготово је то важно код организованог криминала. Јер, када пресечете извор финансирања зауставили сте криминал – истиче Илић.

У том контексту би требало што пре донети и закон о одузимању имовине стечене кривичним делима, где ће се терет доказивања ставити на оног ко је окривљен, односно оптужен за неко кривично дело. На тај начин ће се јасно направити разлика између његове легално стечене имовине и оног дела за који не може да објасни порекло, објашњава Владимир Илић.

Сва имовина за коју нема доказа о пореклу и начину стицања биће заплењена. Третираће се, наиме, као да је зарађена криминалним радњама.

Иако овај закон неће моћи ретроактивно да се примењује, важиће за све оне који убудуће буду и помислили да утаје порез.

– Примера ради, неко је украо аутомобил и њему се суди за то кривично дело. Изриче му се затворска казна и одузима му се возило.

И ту се сада прича завршава. Код оваквих али и озбиљнијих случајева криминала убудуће ће се ићи у поступак где се окривљеном замрзава сва имовина и од њега тражи да докаже шта је од свега тога легално стечено – објашњава Илић.

У Италији, САД, Бугарској и Белгији већ постоји такав закон и он се показао као врло ефикасан. Поента је, напомиње, да је реч о системском закону који је, рецимо, мафију у Италији или порно-индустрију натерао да селе свој капитал у легалне токове.

Обично се из тих нелегалних, криминалних послова иде у грађевину, нове инвестиције. И то је начин да сви они остају без новца. Јер, да би избегли заплену имовине која је огромна, морају да уђу у легалне токове, кроз куповину акција, оснивање компанија... Да се баве легално неким послом, што је управо и циљ.

На питање какве су санкције за оне који покушају да избегну плаћање утајеног пореза, Илић каже да се иде на принудну наплату имовине. Јер, они су се већ декларисали и Пореска управа сада тачно зна чиме располажу. Дакле, биће им заплењено све чиме располажу.

Да би утајивачи били адекватно кажњени неопходно је утврђивање судске праксе, јер је реално очекивати да ће велики број ових случајева завршити на суду. "После првостепене и другостепене наплате обвезници се најчешће жале због чега ћемо морати да имамо праксу у Врховном суду, што до сада није рађено" За то ће, по његовој процени, бити потребно око годину дана.

Будући да је Закон о пореском поступку и пореској администрацији почео да важи од 1. 1. 2003. године и да су тада сви они чија је имовина била већа од 20 милиона динара имали обавезу да пријаве порез а нису то учинили, порезници их кроз унакрсну процену практично данас враћају на тај датум од пре три и по године. Циљ је да се утврди да ли је и за колико од тада до данас увећана имовина и да ли је уредно измириван порез. Уколико се утврди да је 2003. године имао 20 милиона, а није пријавио, онда га Пореска управа опорезује за целокупан износ без одбитка 20 милиона динара које је имао, а није се одазвао да га пријави.

У поступак унакрсне процене ући ће више од 1.300 обвезника, каже Илић и тврди да је у овом часу немогуће рећи за колико ће наплата утајеног порза повећати прилив у буџет, али је извесно да су посреди – милијарде динара.