Гас за избегавање

Када је четворочлана породица с Бановог брда пре седам година решила да узме кредит од 2.000 евра како би увела гас у кућу од око 100 квадрата, није ни помишљала да ће данас, уместо „енергента будућности”, поново потпаљивати каљеве пећи не би ли се грејала на дрва.

Рачуница је показала да им је то исплативије, јер су месечни рачуни за гас прелазили 33.000 динара. Све то пута шест месеци, није мала пара у збиру. Данас за пет метара дрва, колико им треба да пристојно загреју део куће у коме бораве, а који су некада грејали гасом, издвајају 22.000 динара и мирни су, кажу, до краја зиме. Јесте да им, признају, фали комфор какав је пружао гас, али цена је променила навике.

Гас, који је од јуче за домаћинства скупљи за 10, а за индустрију 15 одсто, натерао је, нажалост, још много оваквих породица да се поново лате канти и у подруме својих кућа убаце угаљ или дрва. Они који су, и поред уведених радијатора и разведених цеви за гас, сачували ТА пећи акумулираће их и ове зиме преко ноћи, када је струја четири пута јефтинија него дању.

Топлане у Београду већ су зарачунале, због поскупљења гаса, нову цену грејања која ће бити виша за 7,5 одсто. Колико ће грејање плаћати остатак Србије, биће различито од топлане до топлане.

Истовремено, бензинске пумпе све агресивније рекламирају да се код њих по нижим ценама може точити лож-уље и подсећају народ на давна времена и „нафтарице”.

 Хоћемо ли се заиста враћати толико далеко у прошлост и зашто је гас од „енергента будућности” за већину у Србији постао гориво за избегавање?

Зато што је цена струје у Србији и даље социјална категорија, а диспаритетима цена енергената нико у држави не жели да се бави ни пре нити после избора. За већину је много лакше рећи да су Руси криви за све, јер нам испоручују најскупљи гас.

То, међутим, није тачно. Србија, после Румуније, има најјефтинији гас у крају. Наша земља је у предности што Русији не мора да плаћа пенале за наручени, али неповучен гас, што важи за све друге земље које иста та Русија снабдева горивом. Много већи проблем за Србију јесте Мађарска, која нам зарачунава транспорт до Србије по ценама пет до шест пута вишим него било којој земљи у окружењу. А управо то плаћа крајњи потрошач кроз рачун за гас.

Добар домаћин се можда и неће сложити с констатацијом да је грејање на струју и даље најјефтиније. С пуним правом. Јер је факат, да је грејање на струју најјефтиније, али само уколико се ТА пећи пуне ноћу.

Може ли гас у Србији у догледно време постати прихватљивији за већину српских домаћинстава, узевши у обзир њихова више него скромна примања, где нето плата износи 39.000 динара. За те паре може да се купи осам метара дрва за огрев.

 Може. Али ваља сачекати изградњу још једног гасовода – „Јужни ток”, после чега у Србију гас више неће долазити само из једног јединог правца и не преко „папрене” Мађарске.