Прoшверцовали конвој камиона

ТЕМА ДАНА
Управа криминалистичке полиције Србије наставила је јуче хапшења чланова такозване царинске мафије. У акцији, која је започела јуче ујутру у 4.30 часова, приведено је 15 радника Управе царина Србије. Хапшења су синхронизовано изведена у Београду, Зрењанину, Љубовији, Панчеву, Сремским Карловцима, Аранђеловцу, Гроцкој и Инђији. Тиме се број откривених припадника "царинске мафије" попео на 44 особe. У јучерашњој акцији ухапшени су цариници Драган Боришић, Миодраг Вукобратовић, Јанко Костић, Предраг Ђурић, Милка Марковић, Даница Вукореп, Милан Дамјановић, Дарко Ђорђевић, Горан Вукајловић, Мирослав Јовановић, Александар Тодоровић, Велимир Милић, Душан Дозет, Божа Дорчић и Небојша Драговић.

Ојадили буџет за пет милиона евра

Ова група цариника осумњичена је за фалсификовање документације и лажно приказивање излазака камиона из Србије у Републику Српску, на граничним прелазима Сремска Рача, Бадовинци и Мали Зворник. Против њих ће бити поднета пријава за кривична дела злоупотребе службеног положаја, примање мита и фалсификовања исправе.

Полиција сумња да су сада ухапшени цариници припадали организованом злочиначком удружењу и да су оштетили буџет Републике Србије за више од пет милиона евра.

Приведени цариници су оверавали лажна документа о изласку разне робе из Србије за наводне купце у Босни и Херцеговини и Републици Српској и тако омогућили избегавање плаћања царинских и пореских обавеза, а роба је завршавала на црном тржишту у Србији.

У царинској документацији фиктивни излазак робе из земље оверен је за више од 142 теретна шлепера са робом. Провером код Државне граничне службе БиХ утврђено је да су од тих 142 камиона, у БиХ ушла само четири, што значи да је 138 натоварених теретњака остало у Србији.

Како сазнајемо, цариници су за сваки од тих камиона узимали 15.000 евра, што значи да је ових 15 корумпираних радника царине прибавило укупну корист од око два милиона евра.

Портпарол Специјалног тужилаштва Томо Зорић изјавио је агенцији Бета да су ова хапшења искључиво резултат рада полиције и Специјалног тужилаштва, док су други државни органи били изузети из ове акције.

 – Ова акција је држана у строгој тајности од других државних органа, тако да најоштрије демантујем све оне који се јавно хвале да су учествовали у акцији и на тај начин се ките туђим перјем – рекао је Зорић.

Он је додао и да се предмет налази у фази преткривичног поступка, и да свако изношење података без одобрења специјалног тужиоца представља одавање службене тајне, па ће се "сви они који то буду чинили наћи на удару закона".

Чишћење редова

Управа царина, чији радници су ухапшени, саопштила је јуче да ова привођења показују да се царина "максимално ангажовала да помогне надлежним органима у обрачуну са онима који крше закон".

– Не штитимо појединце за које се докаже да су учествовали у криминалу. И ова акција управо је доказ да је царина данас битно другачија и показује да своје редове ефикасно чистимо од оних који свој посао не раде професионално, а због којих читава служба трпи и бива етикетирана – наглашава се у саопштењу.

Међутим, Управа царина сматра да "форсирање сензационалистичке приче о царинској мафији у појединим медијима није примерено", пошто "корумпирани појединци постоје у свим слојевима друштва".

Организатори ове групе су, како сазнајемо, Велибор Луковић, координатор за сузбијање кријумчарења у Управи царина, и Фарук Кадрић који важи за једног од највећих наркодилера у Србији. Они су ухапшени у акцији полиције изведеној 28. новембра ове године, када је откривена прва група "царинске мафије".

Подсетимо, у тој акцији полиције у више градова Србије ухапшено је 17 чланова организоване криминалне групе, такозване царинске мафије. После тога су ухапшене још четири, па још пет особа, радника царине. На основу царинских докумената утврђено је да је вредност кријумчарене робе око 2,3 милиона евра, 76.800 америчких долара и 201,8 милиона динара.

Откривена "царинска мафија" је деловала тако што су чланови лажно приказивали да увозна роба пролази кроз Србију у транзиту, а заправо је роба истоваривана у илегалне магацине на подручју целе земље. После тога су робу кријумчарили разним правним и физичким лицима на територији Србије без плаћања дажбина.

Ова криминална група користила је два начина рада. Један је био да камион који се пропушта на територији Србије истовари робу по илегалним складиштима у Србији, док се његов наводни излазак покривао фиктивном документацијом коју су контролисали корумпирани цариници. Други начин је био да се камион који прелази царину претходно истовари за две трећине терета, чиме се знатно снижавала царинска основица за плаћање.

Цариници су захтевали и примали новац, али и друге поклоне од увозника. Износи које су примали кретали су се у распону од 3.000 до 12.000 евра.

Роба коју су увозници кријумчарили потиче са подручја Турске, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, а завршавала је на територији Србије и Косова и Метохије под привременом управом Унмика. У већини случајева, увозници су користили камионе страних регистарских ознака којима су управљали страни држављани.

-----------------------------------------------------------

Прве акције

У првој акцији изведеној пре мање од месец дана, припадници полиције ухапсили су Велибора Луковића, званог Вецко, Дејана Ратковића, званог Трпко, Радомира Лабана, званог Рашко, Дејана Југовића, званог Југи, Игора Мискина и Горана Вуковића.

Захтевом за спровођење истраге обухваћени су и Зоран Ражнатовић, Фарук Кадрић, Фарук Пејић, Едип Елесковић, Александар Вукадиновић, Ненад Милић, звани Ненце, Милун Милић, звани Шериф, Срећко Радуловић, звани Среле и Драган Ћурчић, звани Гаго.

Тужилаштво тражи истрагу и против Хранислава Радомировића, званог Хране, Марина Ганчева, Љубена Иванова, Аладина Бихорца, Олгице Брзаковић-Кадрић и Едина Хајровића.

Неколико дана после хапшења ових цариника и предузетника, полиција је ухапсила и Драгана Жегарца, Томислава Бебића, Радета Мунћана, Атилу Турија, Душана Кресоју и Васу Међа.

-----------------------------------------------------------

Највећи "извозник" Фарук Кадрић

Утврђено је да је највећи број камиона са фиктивним изласцима припадао Фаруку Кадрићу који је, поред текстилне и техничке робе, у Србију уносио и наркотике.

Кадрић је у полицији означен као један од најважнијих снабдевача тржишта у Србији. Према поузданим полицијским подацима, он је почео са кријумчарењем наркотика пре десетак година када се здружио са извесним турским држављанином Чокџан Сабахудином званим Сабахко. Чокџан и Кадрић су често сарађивали кријумчарећи дрогу из Турске у Нови Пазар и временом постали веома добри пријатељи.

После хапшења брата Енеса Кадрића, крајем прошле године у Истанбулу, када је заплењено 150 килограма хероина, Фарук Кадрић мења начин шверца опојних дрога. Он текстилну и техничку робу у којој скрива дрогу почиње камионима и комби возилима да превози преко територије Космета. Камиони су имали бугарске, македонске и босанске регистрације. Бугарски камиони су власништво једног од шефова бугарске царине са граничног прелаза "Свиленград", док су ови други власништво његовог ујака Наила Качапора који живи у Скопљу.

Захваљујући везама у Управи царине и одређеним царинским испоставама, Кадрићева роба је без царињења прелазила граничне прелазе Градина и Вршка чука.

После преласка границе, камиони су одвозили робу у Београд, Панчево, Нови Пазар и друге градове у Србији. Документацију за раздуживање на полицијске пунктове према Косову и на граничне прелазе према БиХ и Хрватској носили су Кадрићеви људи од поверења. Ту су им подмићени цариници и полицајци фиктивно уписивали и оверавали документацију да је роба изашла из Србије. Кадрић их је за то награђивао од две до пет хиљада евра.