Просторна комбинаторика

Разговори о успеху жена уметница могу бити контрапродуктивни јер, истицање снаге жене и њеног принципа често звучи као да се потенцира родна подела и понавља вечна тема о сукобу полова. Уметничка (и животна) реалност одвија се у знаку доминације мушког рода, а статус мушко-женско ишчитава се и као опозит супериорно-инфериорно. Институција Сигурна женска кућа на другој страни је од феминистичких теорија. Без претензија да се хвали или брани свој род, ваља истаћи да су у савременој уметничкој пракси (па и историји уметности) малобројне жене скулпторке, што и мало обавештеном довољно говори не само о тежини стварања већ и реализацији дела у овом медију.

 Нова серија скулптура Жељке Момиров, настала готово у једном даху 2005. и 2006. по природи својој прилагодљива различитим излагачким просторима, само је потврдила персоналну амбицију, агилност, енергију и присутност, моћне особине које импонују и по којима се ова вајарка препознаје. Бројне самосталне и групне изложбе, награде, скулптуре постављене у јавном простору, уметничке колоније и слични сазиви током две деценије, део су ове интензивне професионалне биографије.

Школована на постулатима класичне скулптуре (и доброг познавања заната) – смер скулптура у простору и архитектури на Факултету примењених уметности – Жељка Момиров је у процесу тражења властитог стваралачког кода проблем скулпторске форме (с)водила ка неоконструктивистичком језичком моделу наслањајући се једним делом и на искуства београдске нове скулптуре из 90-их година прошлог века.

"У увеличавајућем стаклу", како је насловљена поставка у Павиљону на Калемегдану, на врло интелигентан начин одређен је проблемски оквир поставке која се може читати и као склад и принцип хармоније делова и целина.

Концепт скулптуре у серијама, сведених, компактних и технички пројектованих геометријских облика, оживљен је визуелним својствима лупе, погледу споља/унутра и малим blow up провокацијама. Флорални лајтмотив понавља се у различитим материјалима, а оптички додатак – лупа функционализује рад у простору и са простором. Поставку чини више визуелних јединица које се по принципу истих или сродних модула мултипликују у композиционе склопове и серије по једноставној геометријској схеми. Примена различитих материјала (клирит, дрво, метал, стакло, мермер...) и истицање њихових природних својстава свакако је примарно у раду Жељке Момиров – геометријски модули су савршено дизајнирани и обрађени, све у знаку поштовања идеала форме и заната, као похвала руци.

Поставка In the magnifying glass својом идејно и визуелном перцепцијом и просторном ситуацијом наставља дијалог појединачног и општег, оптичких и светлосних визура, форме у серијама, амбијента. Ипак, и поред стварно великог труда и амбиције изостала је убедљивија стваралачка провокација јер, за велике изложбе није увек неопходан и велики физички габарит галерије.