Мајстори за хаос

АМЕРИЧКИ ФИЈАСКО У ИРАКУ, убедљиво осваја титуле у свим такмичењима за избор планетарног догађаја године. Американци су без озбиљне конкуренције – нико и не покушава да оспори њихово мајсторство у прављењу хаоса и анархије које су приказали у овој блискоисточној држави током 2006.

Подаци су неумољиви: само у последња три месеца број напада је повећан за 22 одсто. Недељно се у Ираку изведе готово 960 оружаних акција са све бројнијим људским жртвама. Од почетка интервенције, у марту 2003. године, у овој заливској земљи погинуло је више од 50 хиљада Ирачана и готово три хиљаде америчких војника. Закључак: насиљу се не види крај.

Притиснут овим мрачним чињеницама и растућим незадовољством америчке јавности председник Џорџ Буш грозничаво покушава да пронађе излаз из ирачког ратног лавиринта. Бушов маневарски простор веома је сужен, јер у овом тренутку једноставно нема добре ирачке формуле. Његов избор је ограничен на тражење решења које је најмање лоше за САД.

У америчким расправама о војној авантури у Заливу већ поодавно се не говори о победи. Последњи је то признао председник Буш употребивши формулацију да САД у Ираку "не побеђују али и не губе". А када се у рату поражени врати у "игру" и држи нерешен резултат сасвим је могућ и потпун обрт – пораз дојучерашњег победника.

Такав расплет амерички председник и његова екипа желе на сваки начин да спрече. Медији преносе да Буш озбиљно размишља о слању војних појачања у Ирак, од Конгреса се траже додатне милијарде долара, дипломате испитују терен покушавајући да пронађу упориште за неку озбиљну мировну иницијативу...

Иза кулиса се, међутим, разматра и најгори сценарио – пораз у Ираку. До америчких медија процурела је информација да је ЦИА организовала дводневну симулацију могућих догађања у случају повлачења америчких војника са Тигра и Еуфрата.

Била би то, закључило је стотинак експерата, катастрофа с непредвидивим последицама. Ал каида и терористи би амерички војни пораз у Ираку славили као свој истински тријумф упоређујући га са совјетским повлачењем из Авганистана 1988. године. Управо тада, подсећа ЦИА, створени су услови за формирање Ал каиде после чега је исламски тероризам постао стратешка претња за САД.

У ИРАЧКОМ КОМШИЛУКУ ПАЛЕСТИНЦИ опет звецкају оружјем. Одавно позната нетрпељивост између умереног Фатаха и радикалног Хамаса прерасла је у отворене сукобе који прете да израсту у грађански рат.

Обе стране су дигле руке од преговора обавештавајући своје присталице да је то губитак времена. Међу припадницима Фатаха, председника Махмуда Абаса, све је распрострањеније уверење да је била велика грешка што је Хамасу дозвољено да учествује на парламентарним изборима после којих је формирао владу. Хамас, на другој страни, позива чланове да смишљају нове ратне покличе – овога пута не против САД и Израела већ палестинског председника.

Десет месеци Хамасове владе убедљиво су потврдили да је палестински експеримент с демократијом претворен у фарсу. Председник и влада ископали су ратне секире а у међувремену стотине милиона долара иностране помоћи нестало је у приватним џеповима или је потрошено за куповину ракета и калашњикова. Палестинска прича враћена је тако на терен сукоба где се мало прича и много, много више пуца.

НАФТОМ БОГАТА ВЕНЕЦУЕЛА ОЗБИЉНО РАЗМИШЉА да окрене леђа долару и свој основни извозни производ наплаћује у еврима.

"То је веома интересантна идеја", изјавио је министар енергетике Рафаел Рамирес одговарајући на питање да ли ће Венецуела следити Иран који је крајем прошле недеље донео такву одлуку.

Председник Венецуеле Уго Чавес одавно је у оштром вербалном рату са САД и "брисање" долара само би долило уље на ватру ове међудржавне свађе. Чавес не показује намеру да устукне, а посебно је осокољен убедљивом победом на председничким изборима одржаним почетком децембра. Аналитичари упозоравају да би Американци могли да изгубе стрпљење и прибегну оштрим противмерама као што је изазивање сецесионизма и подршка покрајинама богатим нафтом да се оцепе од централне власти у Каракасу.