Аутомеханичар од једанаест година

Од нашег сталног дописника
КАИРО, децембра – Улицама једног од најмногољуднијих светских мегаполиса, 16-милионског Каира, даноноћно се реке аутомобила споро провлаче центром града. У мравињаку пуном пролазника и што моћних, што прастарих кола, не можете избећи да будете учесник једне типичне уличне сцене. Дечица, од којих многа немају ни 10 година, куцају на прозор вашег аута, у нади да ћете од њих купити кутију папирнатих марамица. Најмлађи "трговци" марамица чине само део од, како кажу званичници у Египту, близу 2,7 милиона малолетника који насушни хлеб за њих и њихове породице зарађују тешким радом, углавном у пољопривреди, сакупљајући летину и берући памук.

На стотине хиљада деце у египатским градовима, многи су при том и бескућници, раде физичке послове у гаражама, радионицама, фабрикама коже, тепиха, прераде секундарних сировина. Сматра се да свако десето дете испод 14 година ради некада и најтеже послове, за минималну надницу. "Огромне су размере сиромаштва у Египту, тако да су многе породице принуђене да децу користе за преживљавање", каже за медије Невин Осман, стручњак за дечји рад при канцеларији Међународне организације за рад (ИЛО) у Каиру.

Због распрострањеног сиромаштва, дечји рад је друштвено прихваћен, без обзира на често немогуће услове рада и живота. Породице које свој подмладак бацају у сурови живот са десет, једанаест година, често нису ни свесне ризика који иза тога стоји.

Мохамед има 14 година, али већ три године ради у једној гаражи на Мохандесину, каирској четврти где живи средња класа. Његове ручице спретно баратају тешким алатима. У лицу мусав од машинског уља, Мохамед намешта и вуче тешке гуме, очију црвених од неиспаваности. Школу је напустио са десет година и једва да зна да се потпише. Успева, каже, да месечно заради до 300 египатских фунти (око 40 евра), што зависи од висине "бакшиша". Иако ради више од десет сати дневно, он се још може сматрати срећним, јер је у стању да део новца одвоји за породицу.

Наиме, неки његови вршњаци, бескућници, раде у деловима града са отвореном канализацијом, у фабрикама за штављење коже, где испарења и смрад штипају за очи. Или као скупљачи секундарних сировина, проводећи највећи део дана на гомилама смећа.

Само мањи део ове деце нашао је уточиште у "Селу наде" које води једна египатска невладина организација. Тамо се сваки дан склони 25 бескућника. Они добију топли оброк који се састоји од куваног боба и нешто сира, туш и кревет. У малој соби са постерима који упозоравају на опасности од сиде, пушења и дроге, деца могу да гледају цртаће и играју карте.

У 76-милионском Египту, многе сиромашне породице извлаче децу из школа, у страху да неће научити никакав занат. Стручњаци кажу да систем образовања не покрива потребе тржишта рада. Званична статистика наводи да је стопа незапослености 9,5 одсто, док познаваоци тврде да је тај проценат знатно већи.

Недостатак основних средстава за живот, кажу, приморава неке породице да се послуже крајње драстичним средствима. Тако девојчице, чији се број не зна, а старе једва 14 година, завршавају у принудним "браковима" са богатим саудијским бизнисменима. Новац одлази породици, а сирота девојка ништа од тога не види. Те везе трају најчешће само док се имућни Арапи из Залива налазе на годишњем одмору, око месец дана. У конзервативном друштву таква девојчица је обележена за читав живот и најчешће завршава на улици, без икакве будућности.

"Новац је мање-више једини мотив", потврђује Малака Ал-Курди из невладине организације за борбу против насиља над женама. Претпоставка је да четвртина Египћана живи на граници сиромаштва или са мање од два долара дневно, како то дефинишу Уједињене нације.

Иако у Египту не постоји посебан закон који забрањује продају девојака у привременим браковима, Међународна конвенција о правима детета, чији потписник је и Египат, забрањује продају деце, као и бракове испод 16 година, објашњава директор Мохамед Лабиб из поменутог "Села наде". У очима те деце често нема много наде.