Епрувета није чаробнa

ИНТЕРВЈУ

ВАЉЕВО – Онај ко више размишља него што ради, губи мудрост! Уз ове речи дочекао нас је доајен српског акушерства академик др Војин Шуловић, чије име од пре три године носи школа породиљства у Ваљеву, чији је он стални учесник, односно предавач. Иако у пуној пензији он и даље ради као да је у приправничком "заносу". Због тога смо искористили сусрет са овим врсним стручњаком да, из његовог угла, прозборимо о проблемима хумане репродукције, забрињавајућој демографској слици Србије и неким реалним стањима и околностима које прате ово изузетно значајно питање за које, најчешће, у предизборним кампањама поједини политичари имају решење. Ваљда, мислећи да се уз новац могу и роде "наговорити" да доносе децу.

• Школа породиљства у Ваљеву која носи Ваше име управо је један од облика продужене наставе за едуковање стручњака и свих запослених у акушерској пракси. Да ли сте задовољни са оним што је до сада урађено?

– Доказано је да један професионалац, у овом случају лекар, ако у току седам година не обнови своје знање почиње да се ослања на искуство а поштапање искуством критиковали су још стари Грци. Зашто баш ова школа у Ваљеву? Одмах ћу вам одговорити да медицина не почиње и не завршава на београдској Трошарини, већ се може развијати свуда тамо где има људи, услова и ентузијазма. Иначе, Гинеколошко-акушерско одељење болнице у Ваљеву представља једно од најмодернијих, најорганизованијих и најопремљенијих одељења у Србији и пружа одличне услове за квалитетно одвијање овог вида наставе. Не смемо дозволити да будемо симпатични и добронамерни аматери и без обзира на технолошке и материјалне могућности морамо пратити шта се у овој области дешава у свету. За тако нешто у овој струци постоји пуно разлога, јер имамо повећан број превремених порођаја, спонтаних побачаја, неплодност, рађања деце са аномалијама, и да не набрајам. Ови проблеми, нажалост, биће непрестани.

• Ако намерни побачаји нису толико безазлени, шта је већи проблем од њих?

 – Током 40-годишњег рада, истраживања и урађених седам докторских дисертација дошао сам до података да се код нас 17 одсто трудноћа, без обзира на то ко их контролише, завршава спонтаним побачајем, да имамо преко 10 одсто превремених порођаја и оно што је кључни проблем и стални изазов моје струке да га ублажи јесте да и даље имамо од 33 до 35 процената жена које желе да роде а то не могу.

 • Није оптимистичан ни податак да су у Србији жене које први пут рађају све старије?

 – Не само код нас, већ у целом свету статистички подаци говоре да се код жена старости до 25 година на 1.200 порођаја – роди један монголоид, а ако су у четвртој деценији живота овај проценат је регистрован на 50 порођаја. Дакле, лако је уочити драстичну разлику када је у питању старосни фактор. Због чега је то тако не желим да коментаришем, јер посао нас лекара није да решавамо друштвене и економске проблеме, већ да првенствено лечимо и помажемо онима којима је то неопходно. Ваљда се зна чија брига треба да буду демографски биланси у једној земљи. Ко треба да утиче на смањивање стреса код грађана, стабилизацију породице, чистију природну средину и побољшање других цивилизацијских тековина које битно утичу и на хуману репродукцију.

 • Увелико се могу чути коментари, када је у питању рађање, да претераних разлога за забринутост нема, јер ће то бити решено вантелесном оплодњом, односно децом из епрувете?

 – Нисмо ми у Србији ни почетници нити лаици када је у питању вантелесна оплодња са којом смо самостално почели још пре 16 година. Али, одмах да се разумемо: то није никакав чаробни штапић и у свету, мислим на онај развијени, сматра се великим успехом ако завршни чин буде око 30 одсто. Није ту у питању што лекар није умео, већ као и код нормалне оплодње прсте умешају природни регулациони механизми. Мишљења сам да треба заузети став да се вантелесној оплодњи не могу подвргавати жене старије од 37 година, не само због неизвесних резултата већ и низа других ризика. Поздрављам акцију Владе Србије што је частила преко хиљаду парова да на овај начин дођу до потомства уз очекивање да тај број буде сваке године у порасту. Њима на услузи биће наши врсни стручњаци и клинике и ако се будемо мало више сабрали и смирили могли бисмо врло брзо да избацимо из речника застрашујући термин "бела куга".