Epruveta nije čarobna

INTERVJU

VALjEVO – Onaj ko više razmišlja nego što radi, gubi mudrost! Uz ove reči dočekao nas je doajen srpskog akušerstva akademik dr Vojin Šulović, čije ime od pre tri godine nosi škola porodiljstva u Valjevu, čiji je on stalni učesnik, odnosno predavač. Iako u punoj penziji on i dalje radi kao da je u pripravničkom "zanosu". Zbog toga smo iskoristili susret sa ovim vrsnim stručnjakom da, iz njegovog ugla, prozborimo o problemima humane reprodukcije, zabrinjavajućoj demografskoj slici Srbije i nekim realnim stanjima i okolnostima koje prate ovo izuzetno značajno pitanje za koje, najčešće, u predizbornim kampanjama pojedini političari imaju rešenje. Valjda, misleći da se uz novac mogu i rode "nagovoriti" da donose decu.

• Škola porodiljstva u Valjevu koja nosi Vaše ime upravo je jedan od oblika produžene nastave za edukovanje stručnjaka i svih zaposlenih u akušerskoj praksi. Da li ste zadovoljni sa onim što je do sada urađeno?

– Dokazano je da jedan profesionalac, u ovom slučaju lekar, ako u toku sedam godina ne obnovi svoje znanje počinje da se oslanja na iskustvo a poštapanje iskustvom kritikovali su još stari Grci. Zašto baš ova škola u Valjevu? Odmah ću vam odgovoriti da medicina ne počinje i ne završava na beogradskoj Trošarini, već se može razvijati svuda tamo gde ima ljudi, uslova i entuzijazma. Inače, Ginekološko-akušersko odeljenje bolnice u Valjevu predstavlja jedno od najmodernijih, najorganizovanijih i najopremljenijih odeljenja u Srbiji i pruža odlične uslove za kvalitetno odvijanje ovog vida nastave. Ne smemo dozvoliti da budemo simpatični i dobronamerni amateri i bez obzira na tehnološke i materijalne mogućnosti moramo pratiti šta se u ovoj oblasti dešava u svetu. Za tako nešto u ovoj struci postoji puno razloga, jer imamo povećan broj prevremenih porođaja, spontanih pobačaja, neplodnost, rađanja dece sa anomalijama, i da ne nabrajam. Ovi problemi, nažalost, biće neprestani.

• Ako namerni pobačaji nisu toliko bezazleni, šta je veći problem od njih?

 – Tokom 40-godišnjeg rada, istraživanja i urađenih sedam doktorskih disertacija došao sam do podataka da se kod nas 17 odsto trudnoća, bez obzira na to ko ih kontroliše, završava spontanim pobačajem, da imamo preko 10 odsto prevremenih porođaja i ono što je ključni problem i stalni izazov moje struke da ga ublaži jeste da i dalje imamo od 33 do 35 procenata žena koje žele da rode a to ne mogu.

 • Nije optimističan ni podatak da su u Srbiji žene koje prvi put rađaju sve starije?

 – Ne samo kod nas, već u celom svetu statistički podaci govore da se kod žena starosti do 25 godina na 1.200 porođaja – rodi jedan mongoloid, a ako su u četvrtoj deceniji života ovaj procenat je registrovan na 50 porođaja. Dakle, lako je uočiti drastičnu razliku kada je u pitanju starosni faktor. Zbog čega je to tako ne želim da komentarišem, jer posao nas lekara nije da rešavamo društvene i ekonomske probleme, već da prvenstveno lečimo i pomažemo onima kojima je to neophodno. Valjda se zna čija briga treba da budu demografski bilansi u jednoj zemlji. Ko treba da utiče na smanjivanje stresa kod građana, stabilizaciju porodice, čistiju prirodnu sredinu i poboljšanje drugih civilizacijskih tekovina koje bitno utiču i na humanu reprodukciju.

 • Uveliko se mogu čuti komentari, kada je u pitanju rađanje, da preteranih razloga za zabrinutost nema, jer će to biti rešeno vantelesnom oplodnjom, odnosno decom iz epruvete?

 – Nismo mi u Srbiji ni početnici niti laici kada je u pitanju vantelesna oplodnja sa kojom smo samostalno počeli još pre 16 godina. Ali, odmah da se razumemo: to nije nikakav čarobni štapić i u svetu, mislim na onaj razvijeni, smatra se velikim uspehom ako završni čin bude oko 30 odsto. Nije tu u pitanju što lekar nije umeo, već kao i kod normalne oplodnje prste umešaju prirodni regulacioni mehanizmi. Mišljenja sam da treba zauzeti stav da se vantelesnoj oplodnji ne mogu podvrgavati žene starije od 37 godina, ne samo zbog neizvesnih rezultata već i niza drugih rizika. Pozdravljam akciju Vlade Srbije što je častila preko hiljadu parova da na ovaj način dođu do potomstva uz očekivanje da taj broj bude svake godine u porastu. Njima na usluzi biće naši vrsni stručnjaci i klinike i ako se budemo malo više sabrali i smirili mogli bismo vrlo brzo da izbacimo iz rečnika zastrašujući termin "bela kuga".