Сујета

Многи људи не знају да сујета значи празнина, испразност. И зато, када за некога кажемо да је сујетан, ми га у ствари означавамо као празног, безвредног. Сујетна особа је она која има навику да истиче неке своје наводне квалитете, за које други сматрају да их она не поседује. Она често реагује увређеношћу када јој други не потврђују њену слику о самој себи. И зато бити сујетан значи умишљати властиту вредност, бити препотентан, бити поносан ни због чега.

Осим у речи сујета, исти корен у значењу празнине налазимо и у речима сујеверје и осујетити. Према томе бити сујетан је нешто негативно, јер означава постојање лажне, надуване слике о себи.

Слично је и са другим синонимом за испразност – таштином. Бити ташт има исто негативно значење као и бити сујетан. Када кажемо да лек треба узети на таште, значи да га треба узети на празан желудац. Иако речи таст и ташта имају друкчије етимолошко порекло, према неким мишљењима су управо због увредљиве асоцијације на празнину, оне замењене у западној варијанти језика супротним изразима пунац и пуница.

И у другим језицима се нереална слика о себи означава нечим празним или шупљим: од латинског vanitas, до енглеског vanity.

Када неко каже да је нешто урадио због своје сујете, питамо се да ли погрешно користи ову реч у значењу самопоштовања, позитивне слике о себи, или се самокритично дистанцира од своје умишљене слике о себи. У психотерапијској ситуацији која, за разлику од свакодневног говора, дозвољава да се ненападно провери значење које особа приписује некој речи, испоставља се да се реч сујета углавном употребљава као синоним за самопоштовање.

Да ли је потребно „заборавити” на право значење речи сујета и прихватити употребу њеног неправилног значења као нови стандард или је добро упозорити на ову неправилност и позвати људе да више поведу рачуна о речима које користе? Ово прво је сигурно лакше, а ово друго је свакако боље.

Мирити се са закључком да је наш народ неписмен никако није добро – потребно је подићи ниво писмености да би нам свима било боље. Речи су веома важне јер су повезане са појмовима на које се односе. А када су речи и појмови добро дефинисани и када се јасно разликују једни од других, тада особа много јасније види оно подручје на које се ти појмови односе. На примеру речи сујета видимо да у колективној свести не правимо једну веома важну разлику између нечије самосвести, самопоштовања, свести о сопственим позитивним квалитетима који заиста постоје, и надуване, препотентне, умишљене слике о себи. Ако то не разликујемо онда живимо у црно-белом свету у којем је свака љубав према себи негативно самољубље.