Руски филм освојио Солун

Солун - Најбоље филмове 52. Солунског фестивала жири, којим је председавао амерички филмолог Лоренс Кардиш, пронашао је међу два који су приказани буквално последњег фестивалског дана.

„Златни Александар” и 20.000 евра припали су филму „Портрет у сумраку” руске дебитанткиње Ангелине Нинкове, док су „Сребрни Александар” и 10.000 евра, на церемонији у здању Олимпион, уручени чешком дебитанту Вацлаву Кадрнки за филм „Осамдесет писама”, а Специјална награда жирија за оригиналност и иновацију, као и 5.000 евра, заслужено суприпаликолумбијском аутору Алехандру Ландесу за врло добар хибридни филм „Порфирио”.

Победнички филм „Портрет у сумраку” је нескривена критика савременог руског друштва. Млада Ангелина Нинкова оштро се фокусира на лицемерје својих суграђана, крутост друштвеног система и полицијску корупцију. Кроз причу о Марини коју у истој московској вечери оставља љубавник, пљачкају је и силујутри полицајца, да би се потом вратила својој кући, мужу и деци као да се ништа није догодило, Нинкова копа по дубинама људске природе и ствара атмосферу трилера.

Жири је као најбољег редитеља наградио Американца Марка Џексона за филм „Без” који није баш освојио срца публике, али су зато награде за најбољи сценарио Џону Мекилдафу за ирски филм „Гле, јагње” и за најбољи уметнички допринос глумачкој екипи израелског филма „Поплава” Гаја Натива , испраћене громким аплаузима.

Израелски филм је и освојио награду публике као најбољи филм у главном такмичарском програму, док је као најбољи филм у популарном програму „Балкански преглед” публика од срца наградила српски филм „Непријатељ” Дејана Зечевића. И Нативу и Зечевићу припало је по 3.000евра које је обезбедио спонзор награде „Фишер”. Млади канадски редитељ српског порекла Иван Грбовић, освојио је награду „Људске вредности” и 7.500евра за филм „Ромео једанаест” који је био приказан у програму „Отворени хоризонти”, о којем је „Политика” писала после његове светске премијере на фестивалу у Карловим Варима.

Овогодишње, 52. издање Солунског фестивала, најзначајније филмске манифестације у Југоисточној Европи, посвећено јепре свега искреним синефилима, одржавало се у јеку грчке дужничке кризе, протеста и бурног процеса формирања прелазне владе. Међутим, квалитет фестивала (суфинансиран ове године из европских фондова), ни једног тренутка због овога није трпео. Солун је и ове године био снажна одскочна даска за филмске почетнике, главни такмичарски програм је био и узбудљив и занимљив, у паралелним програмима приказани су неки од најреферентнијих филмова света, а ретроспективе филмова Константина Гианариса, Улриха Зајдла, Олеа Кристијана Медсена, Саре Драјвер, Паола Сорентина и Ердена Кирала, пуниле су фестивалске дворане и отварале дуге и занимљиве дискусије у директном контакту гледалаца и аутора. Директору фестивала Димитрису Еипидесу и његовом тиму, због свега овога ваља искрено честитати.

Град Солун је и овога пута био изванредан домаћин бројним иностраним гостима који су овде дочекивани у срдачној, филмско-породичној атмосфери, о чему је бринуо и градоначелник Јанис Бутарис. Градоначелник Бутарис градом се креће пешке, без икакве пратње или телохранитеља и можете га срести и у биоскопу и у фестивалском центру, и на улици и у кафеу „Балкан”. Свако може да му приђе, да поприча, чак и да се посвађа, јер је он прави човек од крви и меса.