Ruski film osvojio Solun

Solun - Najbolje filmove 52. Solunskog festivala žiri, kojim je predsedavao američki filmolog Lorens Kardiš, pronašao je među dva koji su prikazani bukvalno poslednjeg festivalskog dana.

„Zlatni Aleksandar” i 20.000 evra pripali su filmu „Portret u sumraku” ruske debitantkinje Angeline Ninkove, dok su „Srebrni Aleksandar” i 10.000 evra, na ceremoniji u zdanju Olimpion, uručeni češkom debitantu Vaclavu Kadrnki za film „Osamdeset pisama”, a Specijalna nagrada žirija za originalnost i inovaciju, kao i 5.000 evra, zasluženo supripalikolumbijskom autoru Alehandru Landesu za vrlo dobar hibridni film „Porfirio”.

Pobednički film „Portret u sumraku” je neskrivena kritika savremenog ruskog društva. Mlada Angelina Ninkova oštro se fokusira na licemerje svojih sugrađana, krutost društvenog sistema i policijsku korupciju. Kroz priču o Marini koju u istoj moskovskoj večeri ostavlja ljubavnik, pljačkaju je i silujutri policajca, da bi se potom vratila svojoj kući, mužu i deci kao da se ništa nije dogodilo, Ninkova kopa po dubinama ljudske prirode i stvara atmosferu trilera.

Žiri je kao najboljeg reditelja nagradio Amerikanca Marka Džeksona za film „Bez” koji nije baš osvojio srca publike, ali su zato nagrade za najbolji scenario Džonu Mekildafu za irski film „Gle, jagnje” i za najbolji umetnički doprinos glumačkoj ekipi izraelskog filma „Poplava” Gaja Nativa , ispraćene gromkim aplauzima.

Izraelski film je i osvojio nagradu publike kao najbolji film u glavnom takmičarskom programu, dok je kao najbolji film u popularnom programu „Balkanski pregled” publika od srca nagradila srpski film „Neprijatelj” Dejana Zečevića. I Nativu i Zečeviću pripalo je po 3.000evra koje je obezbedio sponzor nagrade „Fišer”. Mladi kanadski reditelj srpskog porekla Ivan Grbović, osvojio je nagradu „Ljudske vrednosti” i 7.500evra za film „Romeo jedanaest” koji je bio prikazan u programu „Otvoreni horizonti”, o kojem je „Politika” pisala posle njegove svetske premijere na festivalu u Karlovim Varima.

Ovogodišnje, 52. izdanje Solunskog festivala, najznačajnije filmske manifestacije u Jugoistočnoj Evropi, posvećeno jepre svega iskrenim sinefilima, održavalo se u jeku grčke dužničke krize, protesta i burnog procesa formiranja prelazne vlade. Međutim, kvalitet festivala (sufinansiran ove godine iz evropskih fondova), ni jednog trenutka zbog ovoga nije trpeo. Solun je i ove godine bio snažna odskočna daska za filmske početnike, glavni takmičarski program je bio i uzbudljiv i zanimljiv, u paralelnim programima prikazani su neki od najreferentnijih filmova sveta, a retrospektive filmova Konstantina Gianarisa, Ulriha Zajdla, Olea Kristijana Medsena, Sare Drajver, Paola Sorentina i Erdena Kirala, punile su festivalske dvorane i otvarale duge i zanimljive diskusije u direktnom kontaktu gledalaca i autora. Direktoru festivala Dimitrisu Eipidesu i njegovom timu, zbog svega ovoga valja iskreno čestitati.

Grad Solun je i ovoga puta bio izvanredan domaćin brojnim inostranim gostima koji su ovde dočekivani u srdačnoj, filmsko-porodičnoj atmosferi, o čemu je brinuo i gradonačelnik Janis Butaris. Gradonačelnik Butaris gradom se kreće peške, bez ikakve pratnje ili telohranitelja i možete ga sresti i u bioskopu i u festivalskom centru, i na ulici i u kafeu „Balkan”. Svako može da mu priđe, da popriča, čak i da se posvađa, jer je on pravi čovek od krvi i mesa.