КОРУМПИРАТИ ЛУКАШЕНКА

У загрљају Путина и Лукашенка нестало је братске срдачности. Разлог су Лукашенково прећутно непризнавање старешинства у везама с Русијом и белоруски социјализам. Подлога Лукашенкове љубави с народом.

Белоруси хоће "мир, скромну, али зато безбедну и редовну плату", каже Лукашенко. "Нашу Белорусију нико није опљачкао. А, погледајте наоколо..!"

"Наоколо" је Москва. Узгајалиште милијардера, у којем десет одсто оних у врху присваја 52 пута више у односу на десет одсто оних на дну скале зарада. И Русија – с једном четвртином становништва испод ниско спуштене "линије сиромаштва".

Неугодност Лукашенкове идиле с народом је у томе што "скромна, али зато безбедна и редовна плата" Болоруса такође има цену. Висока котација његовог социјалног мира искаже се чим се постави питање вредности увезених енергената – руског гаса. Почетком 2006, у време "дубоког замрзавања" Кијева, Минск се башкарио у топлоти, плаћаној четири пута јефтиније од тарифе за Украјину.

За Кремљ, 2007. ће бити пловидба водом с прилично невидљивих гребена. Предстоје избори, а Путин је у страху од политичке манипулације материјално униженим слојевима. Уз то, у тренутку када политички интерес захтева да председник буде највећи опортуниста, сектор енергије, о којем мора водити рачуна јер му је то међународно оруђе – инсистира на великом поскупљењу гаса домаћинствима.

Хоће ли Путин успети да буде тврд према Русима и да, у исто време, остане добри брат Белорусима? Лукашенково лице, његови опуштени бркови и укрућеност двојице лидера, на једној фотографији недавно у Кремљу, упућују на супротно. Ако и даље жели јефтинији гас, од Лукашенка се тражи да, у замену, преда Русима у власништво више од половине гасне инфраструктуре. У противном, тешко добром старом социјализму – гас Белорусији ће "европски" поскупети.

Дурење у сестринству Русије и Белорусије запажено је на Западу. Ујединитељски Савез две државе остао је у љуштури структура без власти. Промовисана је слобода трговине, али нема трговине. Москва је почела да блокира и увоз шећера. Лукашенков покушај, да он буде тај који враћа у живот већ замрли "комонвелт", завршио се поразно за Минск – самитом без резултата и скандалом због ускраћеног приступа делу руске штампе.

Политичка појава председника Белорусије не престаје да инспирише њене карикатуристе.

Да ли се ове храпавости у односима Минска и Москве могу уновчити политички? У Белорусији, Запад је уложио не мало средстава, настојећи да окупи и подигне на ноге једну слабу опозицију. Зар не би можда могао да, с мало уступака, корумпира и одвоји од Москве већ и тако јаког Лукашенка? На пример, пропуштањем са Запада мало трговине. Допуштањем нешто инвестиција. Па и саобраћајем грађана. Боље је да они сами прихвате и усаде себи ту клицу, која им се покушава пренети пропагандом САД из Пољске.

Нападан из Вашингтона, Варшаве и Брисела, повређен од Москве, владар Белорусије и тако већ усмерава дурбин у сваком другом правцу. Значи, према Ирану и Кини. Није пропустио да намигне и Европи. Рекао је да Белорусија није против сарадње с великом интеграцијом. (Уз услов, дабоме, да му се не копа испод ногу).

Звучи јеретички, али је голицаво. Ствар је на неким озбиљним трибинама узета у разматрање, али стидљиво. Такав обрт, био би, кажу, "морално проблематичан". Пази бато, морал и политика!

Неко се као пита, како би се после тога погледало у очи спортисти и честитом професору физике Александру Милинкевичу. Зар су он и неколико других због тога добијали по леђима од Лукашенкових подгојених полицајаца?