Лековита и магична

СОКОБАЊА – Када се летос обрео у воденици Грудоњаца на сокобањској речици Градашници, недалеко од центра бањског насеља, репортер енглеског "Гардијана" био је одушевљен "дражима неупаковане аутентичности". Описао је сликовито и надахнуто како га је тамошњи необичан воденичар Голуб одушевио аутентичном сељачком гозбом. На трпези су се нашли изврстан домаћи хлеб и сир, разне старе ђаконије, а затим је све заливено бозом, "чудним пићем које се прави од кукурузног брашна".

Био је то тек почетак изградње својеврсног етно-кутка "Грудоњске воденице", који ће, уз помоћ нашег министарства за туризам и ЦХФ-а, тек значајније обогатити туристичку понуду Сокобање. Званични аутори овог пројекта су Сокобањчани Љубинко Миленковић и Сузана Ђокић. На само један километар од центра Сокобање љубитељи старина моћи ће да уживају у прастарим јелима али и у поселима, камерној музици и причама из давнина са магијским обредима из овог краја. Необични воденичар Голуб у ствари је Голуб Радовановић, пензионисани дугогодишњи посленик сокобањске културе и аматер етнолог чијим темељним истраживањима овдашње прошлости професионални етнолози придају велики значај. Хвале и његову књигу "Магијска шапутања" која је сачињена од веродостојних сликовитих записа о старицама бајалицама и њиховим баснама и чињењима у селима испод Озрена, Ртња и Девице.

Послао га књаз

Ове жене одавно имају велико поверење у Голуба и он ће их доводити у овај кутак. Бајалице, видарице и времешне чудотворке биће на услузи свима који пожеле да се ослободе вилинских чини, страха и неспокојства. Видеће посетиоци и филм о тим необичним женама и како оне лече, као некада давно, од секавице (главобоље), црвеног ветра, урока, издата... На увиду ће им бити и предмети који се у магији овог краја и данас користе.

Ко шта воли нек’ изволи. Лековиту воду, прастаре ђаконије или магичне чини и приче из давнина. У саставу етно-кутка је, поред поменуте воденице и још неколико других камених одаја, а ту је и мали камени импровизовани амфитеатар у брегу. Завршена је тек прва фаза пројекта. Туристичкој намени "приведена" је једна од две воденице, а стара штала адаптирана је у етно-кухињу. У осталим каменим здањима која ће бити "дотерана" идуће године биће смештене радионице старих заната. Биће свега и свачега из занимљиве прошлости сокобањског подручја и из историје овдашњег туризма.

Управо идуће године биће обележена 170. годишњица здравственог туризма у Сокобањи, у знак сећања на 1837. годину, када је овде стигао први гост са званичним упутом – на лечење и опоравак из кнежеве канцеларије у Крагујевцу, по налогу књаза Милоша, тада је овде стигао један његов болешљиви официр.

Од тада до наших дана Сокобању су посећивали многи знаменити Срби и странци. Најпре је хајдук Вељко први пут ослободио ову бању од Турака 1809. године, а затим су овде лека налазили и књаз Милош, митрополит Михаило и наши писци Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Исидора Секулић. Долазили су и генерал Маркос, карикатуриста Пјер Крижанић, први српски урбаниста Емилијан Јосимовић, творац првог урбанистичког плана Београда из Сокобање.

У спомен Петкани и Емилијану

Знаменитости је овде на претек. Занимљива казивања о њима и знаменитим људима овог подручја забележена су у "Сокобањском споменару" коме је пре више од 10 година највише допринео управо Голуб Радовановић, најрадозналији од свих Сокобањчана. Био је годинама и комунални руководилац, али је највише, ипак, истраживао прошлост.

– Кутак који сада преуређујемо припадао је фамилији Грудоњаца из Ресника, чији сам и ја потомак – каже хроничар Голуб. – Овде је била наша воденица са шталом и ја сада представљам десеторицу наследника овог имања. Све зграде и још два хектара земље преци мојих Грудоњаца, садашњих Радовановића, купили су од Турака 1833. године, за два пара волова. У то време Турци су безглаво напуштали ове крајеве.

На улазу у камено двориште са каменим здањима је и црквица Огњене Марије из средњег века а у њеној порти је и споменик са очуваним словима на црквено-словенском језику, једини такав још очуван на целом подручју источне Србије. Посвећен је извесној попадији Петкани.

А недалеко, само коју стотину метара је и обновљени споменик поменутом Емилијану Јосимовићу. Тај споменик био је порушен зато што нико 50 година није плаћао гробарину па је Голуб Радовановић сазнавши за то покренуо акцију и обновио споменик нашем великану.

И прича о овим споменицима биће занимљива туристима. Голуб воденичар је баш прави приповедач. Успут, док прича, он ће у улози воденичара гостима справљати цицвару, велмуж, качамак, кравајчиће са мајчином душицом, бозу. Помагаће му у томе и овдашње времешне и вичне Сокобањчанке.