Повратак драгуља

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – У сремскомитровачки Музеј Срема стигла је одлука Врховног суда Србије којом се поништава решење Министарства за културу и медије о додели златног аварског појаса Народном музеју у Београду. Суд је нашао да решење о одузимању појаса Музеју Срема није донесено по закону, па се министарству налаже да донесе ново решење. На ову одлуку није предвиђено право жалбе, већ само поступање по решењу.

У Музеју Срема ова судска одлука није примљена тријумфално, јер сматрају да се о даљој судбини златног аварског појаса мора одлучивати по закону и обазриво, да се две значајне музејске установе не би разилазиле по овом питању и очувале дугогогдишњу сарадњу и пријатељство. Директор Музеја Срема Никола Стокановић каже да очекује договор са Народним музејом, као што је договором и требало да се одлучује о овом драгоценом експонату.   

Златни аварски појас из околине Сирмијума однесен је у Народни музеј на конзервацију и израду двеју копија за будућа излагања. Требало је да се врати Музеју Срема до краја маја 2002. године. Уместо да се врати у Сремску Митровицу, где је чуван у најбезбеднијем државном трезору, људи из Народног музеја су предложили министру културе и медија да донесе решење о трајном задржавању златног аварског појаса у Београду. Музеј Срема је ову одлуку министра оспорио судским путем.

Подсетимо да је златни аварски појас покренуо 1992. године праву "златну грозницу" у Срему. Пронашли су га Славко и Богдан Козак на тромеђи сремских села Чалма, Дивош и Бингула. Појас су предали Миткету Симеоновском из Београда за продају. За драгоценост чија вредност новцем не може да се изрази тражили су од Симеоновског 320.000 немачких марака, али су се "нашли" код суме од 120.000 марака. Откривени су пре него што је Симеоновски стигао да посредује у продаји, па нико од њих није ништа наплатио, осим горчине због афере у којој су добили централно место.

Одлуком општинског суда у Сремској Митровици златни аварски појас додељен је на чување Музеју Срема. Ова установа је, ради научне обраде и прављења адекватне копије, привремено предала појас Народном музеју у Београду, где се и сада чува под посебним режимом. Појас има 11 елемената украшених драгим и полудрагим камењем. Сви елементи заједно теже скоро килограм, али непроцењивост њихове вредности није у злату, већ у старини и врхунском умећу израде.