Лампице на јелкама

Огромне јелке које украшавају највеће тргове светских метропола, али и оне мале у домовима широм света, које се ових дана убрзано дотерују за Нову годину и Божић, најчешће су улепшане разнобојним лампицама повезаним у својеврсни жичани ланац. Ове сијалице које се активирају једноставним притиском на дугме, осветљавају јелку различитим бојама и интензитетом и стварају осећај посебне топлине и свечаности.

Традиција осветљавања јелке стара је најмање 300 година, а према неким подацима корени овог обичаја створени су у Немачкој средином 17. века. У то време мало божићно дрво, које је обично стављано на средину собе, сијало је уз помоћ минијатурних свећа које су лепљене воском за гране јелке или качене иглама за њих. Читава два столећа било је потребно да овај обичај постане традиција и да се прошири, прво по Немачкој, а затим и источној Европи. Крајем 18. века, 1890. године, измишљени су држачи за свеће, а између 1902. и 1914. године у различитим крајевима старог континента на јелкама су почели да се појављују минијатурни фењери и стаклене кугле у чијој су унутрашњости гореле свеће.

Прво божићно дрво осветљено је са 80 малих електричним сијалицама 1882. године. Изумитељ ових електричних лампица, као и првог ланца сијалица за украшавање јелки био је Едвард Џонсон, касније потпредседник електричне компаније Томаса Едисона. Његов проналазак, скуп ситних лампи повезаних жицом у ланац почео је масовно да се производи 1890. године, а само десет година касније готово у свакој већој продавници у Америци овакве врсте украса могле су да се купе.

Осветљење за јелке увек је представљало потенцијалну опасност од пожара, до којих је, од настанка овог обичаја, често долазило. Трагичан пожар у Њујорку изазван свећама на божићној јелки дало је идеју Алберту Садаки 1917. године да створи безопасно електрично божићно осветљење. Он је у ствари усавршио дотадашње светлеће украсе обезбедивши жице и контакте међу сијалицама и поменуте године почела је производња његовог проналаска.