Светина против светиње

Шта да очекујемо од навијача кад они који воде Црвену звезду и Партизан сваком својом речју позивају на мржњу „комшије” и речником који тешко могу да сваре и таблоиди описују највећег противника. Тако се последњих година, миц по миц, дошло од највећег ривалства до највеће мржње, а „највећа светиња српског фудбала”, како се назива „вечити дерби”, данас се другачије зове – „догађај високог ризика”.

Светина прети да уништи светињу, мењајући њену слику из темеља. Место витештва, усхићења и радости, постало је поприште провокација, чемера и стрепње. Управе клубова забрањују играчима да се сликају заједно, тренери нису сигурни да ли смеју да се рукују, фудбал никад гори а посета никад слабија. Кад се таква порука шаље навијачима, могу ли се од њих очекивати другачије „кореографије”.

Последњи у низу апсурда јесте апел Црвене звезде, домаћина сутрашњег „вечитог дербија”, да се „из безбедносних разлога не препоручује организовано навијање на источној и западној трибини”. Јер, у супротном, полиција ће интервенисати и организоване навијаче спровести на трибине за организовано навијање (југ и север). Нема сумње да полиција зна зашто се овакав апел шаље, али докле ће искрени љубитељи фудбала то да трпе.

А некада, кад су сусрети Звезде и Партизана били празник фудбала, на терену се „ратовало” а после тога би сви заједно одлазили на вечеру. Фудбалери су једни друге звали на породична славља, одлазили заједно на одмор. Било је нормално да се обилазе повређени противнички играчи, да се свраћа на тренинг комшија, а да се на трибинама једне до других вијоре заставе оба клуба.

А сада...

А. М.