Балкански одмор траје недељама, а јапански 10 дана

Црногорци су највреднији народ у Европи, недвосмислено сведочи државни календар нерадних дана ове државе. Од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, славе само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул), укупно шест дана. Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци,за које се сматра да су највреднији народ на планети, имају годишње чак 15 нерадних празничних дана!

Али, запослени у Црној Гори има загарантованих 18 радних дана годишњег одмора (плус дани по годинама стажа и по другим основама), а запослени Јапанац годишње користи свега 10 дана одмора. Истовремено ми у Србији ако смо запослени имамо право на минимум 20 дана одмора, плус додатне дане као и у Црној Гори,. Иако се Грчка и Португалија налазе у дубокој економској кризи, истраживање радног времена у Европској унији које је у јулу спровела Европска фондација за побољшање животних и радних услова (Eurofound) говори да су они спадају међу највредније народе на континенту, јер имају најмање дана годишњег одмора. Расположиви подаци говоре да Американци имају најкраћи годишњи одмор, када су у питању развијене земље света, и он у просеку износи тринаест радних дана – у зависности од година стажа проведених на послу. О радној етици Јапанаца између осталог говори и податак да имају само 10 дана годишњег одмора, а у Канади и Аустралији годишњи одмор износи 19 радних дана.

Анализирајући дужину трајања годишњих одмора у региону, национални координатор Међународне организације рада за Србију Јован Протић каже да запослени у Македонији и Албанији имају двадесет дана годишњег одмора, а радни народ Црне Горе и Федерације БиХ има право на 18 дана одмора, а после сваких пет година проведених код истог послодавца запослени у овим државама добијају по један дан годишњег одмора. Наш саговорник такође каже да особе које су у сталном радном односу у Уједињеним нацијама широм планете имају 30 радних дана годишњег одмора.

Иако по нашем Закону о раду запослени имају минимум 20 дана годишњег одмора и обавезу да раде осам сати дневно, портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић каже да резултати истраживања, које је ова организација спровела почетком ове године у сарадњи са својим партнерима, говоре да администрација у јавном сектору и државним предузећима ефективно ради свега три сата и 50 минута дневно, а у приватном сектору је два пута ефикаснија и ради седам часова и десет минута. Када су у питању послови на терену, запослени у јавним предузећима проводе свега четири сата и 20 минута на својим радним задацима, а код приватника раде само пола сата мање од пуног радног времена – седам сати и 20 минута.

– За један исти административни посао, као што је, на пример, обрада плата запослених, службеницима у јавном предузећу потребно је два пута више времена него финансијској служби неког приватног предузећа које има исти број запослених. Код нас је ефикасност јавног сектора 40 одсто испод ефикасности јавних предузећа у Европи, а приватни сектор по радној продуктивности не заостаје за Европом – тврди Рајић.

-----------------------------------------------------------

Немци највише раде прековремено

Немци највише раде прековремено – у просеку 2,8 сата дуже од просечне радне седмице која износи 37,7 сати, што значи да им је фактичко радно време у просеку 40,5 сати. Стварно недељно радно време – одређено тарифним уговорима и прековременим сатима – најдуже је у Румунији (41,3 сата) и Луксембургу (40,8 сати), а најкраће је у Финској (37,8) и Француској (38 сати).