Нема више филмских пољубаца

КРАЉЕВО – Није то речник, али га деца, углавном ђаци основци, деценијама зову лексикон. Рекло би се да је реч о збирци ђачких интервјуа, јер се састоји од кратких питања и још краћих одговора. Питају власници, а одговарају њихови вршњаци ,,потписници" у тим лексиконима. Стара је то забава у српским основним, а понегде и средњим школама, јер су их ,,потписивали" ђаци који сада, понајчешће крадимице, читају лексиконе својих унука.

А нека питања су опстала, као оно о биографским подацима и ,,Да ли ћете бити искрени?".

Одговори су истоветни некадашњим, углавном потврдни, понекад шаљиви. Али безазлена деца умеју и да се довијају, да истину ,,заобиђу", да одговор ,,искулирају".

Уз дозволу ,,завирили" смо у лексиконе Јелене Жарковић и Мирјане Дупор, ученица основне школе ,,Свети Сава" у Краљеву. На први поглед, рекло би се све је исто, исписана су питања о омиљеним певачима, глумцима, филмовима, књигама... али одговори су знак другог времена, и нечије старости. Нема ту више популарног Бен Квика, односно Роја Тиниса, Џемса Дина, ни млађих Памеле Андерсон, Арнолда Шварценегера, Дада Топића ... ни филмова ,,Најлепша", ,,Доручак код Тифанија", ,,Крик  страха"... Сада су ту Бред Пит, Том Круз, Анђелина Џоли, Владо Георгиев, Жељко Јоксимовић и филмови ,,Титаник", ,,Хари Потер"... Додуше, међу омиљеним музичким групама и песмама још се могу пронаћи ,,Битлси" и ,,Ролингстоунси".

И питање о најбољем другу или другарици – сада је једноставно: ,,Фаца школе?", а питање ,,Имате ли симпатију" директније је: ,,Име вашег младића, девојке?′′. Одговори су углавном потврдни, а понегде је упитани зачуђен и одговара ,,наравно". Но, нема оног старог питања ,,Када сте се први пут пољубили филмски?. Ваљда се то, како би рекли старији склони сталној критици млађих, подразумева за оне који, наравно, имају младића, односно девојку. Истина, њихова се имена и даље скривају, а дечаци и девојчице их означавају само иницијалима.

Има и питања у складу са технолошким временом, попут: ,,Ваш омиљени модел мобилног телефона?", број мобилног, и-мејл... Деца су променила и начин исхране, уместо торти и колача, више воле пице, лазање... Има и проницљивих и духовитих потписника лексикона попут оних који на питање ,,Кад би владао/ла светом један дан, шта би пожелео/ла ?", одговарају ,,Да владам заувек" или на питање ,,Шта си најлепше у у животу доживео-ла, следи одговор: ,,Еј, прошло је тек 12 година".

О животним потребама савременог доба сведоче и одговори на питање ,,Без чега не можеш...?": без ваздуха, али и ,,без ТВ, компјутера...". Охрабрујуће је што на питање ,;Нећеш ме никада видети да...?" већина дечака и девојчица одговара са ,,да пушим...", али је помало забрињавајуће то што би готово сви основци који су се ,,уписали" у лексиконе, волели да живе у Лондону, Паризу, Њујорку, Лос Анђелесу док су раније, понајвише сањала о животу у Београду.

И данашња деца својим друговима и другарицама, власницима лексикона саопштавају понеку тајну, али тако што их исписују брисачем за мастило, а преко тог трага, да би тајну открили, власници онда наносе мастило...

Из ових првих ,,докумената" из детињства, која се углавном заувек чувају, о свакој генерацији штошта се може дознати, а касније они многе власнике, под ,,теретом живота" само подсећају да је детињство, ипак, било поезија...