Nema više filmskih poljubaca

KRALjEVO – Nije to rečnik, ali ga deca, uglavnom đaci osnovci, decenijama zovu leksikon. Reklo bi se da je reč o zbirci đačkih intervjua, jer se sastoji od kratkih pitanja i još kraćih odgovora. Pitaju vlasnici, a odgovaraju njihovi vršnjaci ,,potpisnici" u tim leksikonima. Stara je to zabava u srpskim osnovnim, a ponegde i srednjim školama, jer su ih ,,potpisivali" đaci koji sada, ponajčešće kradimice, čitaju leksikone svojih unuka.

A neka pitanja su opstala, kao ono o biografskim podacima i ,,Da li ćete biti iskreni?".

Odgovori su istovetni nekadašnjim, uglavnom potvrdni, ponekad šaljivi. Ali bezazlena deca umeju i da se dovijaju, da istinu ,,zaobiđu", da odgovor ,,iskuliraju".

Uz dozvolu ,,zavirili" smo u leksikone Jelene Žarković i Mirjane Dupor, učenica osnovne škole ,,Sveti Sava" u Kraljevu. Na prvi pogled, reklo bi se sve je isto, ispisana su pitanja o omiljenim pevačima, glumcima, filmovima, knjigama... ali odgovori su znak drugog vremena, i nečije starosti. Nema tu više popularnog Ben Kvika, odnosno Roja Tinisa, Džemsa Dina, ni mlađih Pamele Anderson, Arnolda Švarcenegera, Dada Topića ... ni filmova ,,Najlepša", ,,Doručak kod Tifanija", ,,Krik  straha"... Sada su tu Bred Pit, Tom Kruz, Anđelina Džoli, Vlado Georgiev, Željko Joksimović i filmovi ,,Titanik", ,,Hari Poter"... Doduše, među omiljenim muzičkim grupama i pesmama još se mogu pronaći ,,Bitlsi" i ,,Rolingstounsi".

I pitanje o najboljem drugu ili drugarici – sada je jednostavno: ,,Faca škole?", a pitanje ,,Imate li simpatiju" direktnije je: ,,Ime vašeg mladića, devojke?′′. Odgovori su uglavnom potvrdni, a ponegde je upitani začuđen i odgovara ,,naravno". No, nema onog starog pitanja ,,Kada ste se prvi put poljubili filmski?. Valjda se to, kako bi rekli stariji skloni stalnoj kritici mlađih, podrazumeva za one koji, naravno, imaju mladića, odnosno devojku. Istina, njihova se imena i dalje skrivaju, a dečaci i devojčice ih označavaju samo inicijalima.

Ima i pitanja u skladu sa tehnološkim vremenom, poput: ,,Vaš omiljeni model mobilnog telefona?", broj mobilnog, i-mejl... Deca su promenila i način ishrane, umesto torti i kolača, više vole pice, lazanje... Ima i pronicljivih i duhovitih potpisnika leksikona poput onih koji na pitanje ,,Kad bi vladao/la svetom jedan dan, šta bi poželeo/la ?", odgovaraju ,,Da vladam zauvek" ili na pitanje ,,Šta si najlepše u u životu doživeo-la, sledi odgovor: ,,Ej, prošlo je tek 12 godina".

O životnim potrebama savremenog doba svedoče i odgovori na pitanje ,,Bez čega ne možeš...?": bez vazduha, ali i ,,bez TV, kompjutera...". Ohrabrujuće je što na pitanje ,;Nećeš me nikada videti da...?" većina dečaka i devojčica odgovara sa ,,da pušim...", ali je pomalo zabrinjavajuće to što bi gotovo svi osnovci koji su se ,,upisali" u leksikone, voleli da žive u Londonu, Parizu, Njujorku, Los Anđelesu dok su ranije, ponajviše sanjala o životu u Beogradu.

I današnja deca svojim drugovima i drugaricama, vlasnicima leksikona saopštavaju poneku tajnu, ali tako što ih ispisuju brisačem za mastilo, a preko tog traga, da bi tajnu otkrili, vlasnici onda nanose mastilo...

Iz ovih prvih ,,dokumenata" iz detinjstva, koja se uglavnom zauvek čuvaju, o svakoj generaciji štošta se može doznati, a kasnije oni mnoge vlasnike, pod ,,teretom života" samo podsećaju da je detinjstvo, ipak, bilo poezija...