Даброва брана у Глушцима

ЗАСАВИЦА - У Мачви је откривена још једна дрвена брана коју је саградио дабар, недавно досељен у овај крај. Брана је подигнута код села Глушци, на каналу који се улива у Засавицу. По лепоти, она за обично око није ништа посебно - гомила сложеног и подупртог дрвећа која преграђује канал. За природњаке, међутим, она је право савршенство: структура јој је подешена да тек мало задржи воду, колико је дабру потребно за сопствено "узгајање" рибе. Мештани Глушаца подељено су доживели ову даброву "инвестицију" у њиховом комшилуку. Једни су уверени да се природи Мачве враћа врста која се била изгубила, и то их испуњава лепим осећањем. Други, међутим, у дабру виде само штеточину, па проклињу оне којима је пало на памет да га опет населе у Мачву. Ови други веома брину људе у Специјалном резервату природе "Засавица", па ће користити сва законска средства да се даброва породица на каналу не узнемирава, а поготову да јој се нешто не догоди. 

- Ова даброва брана нас је веома обрадовала, јер је дефинитивно потврдила да је враћање дабра у Србију успело. Пројектом насељавања предвиђено је да се даброва врста са Засавице шири по другим воденим подручјима региона. Ми смо страховали од могућности да се Мачва не допадне дабру, али се догодило супротно. Неке породице су добиле младе, а неке су већ предузеле насељавање околине Засавице - каже Михаило Станковић, стручни сарадник у резервату. 

Станковић каже да су биолози који прате радиометријске сигнале са чипова "закачених" на засавичке даброве запазили да је једна породица ове, са Балкана нестале, врсте стигла до реке Јадар. Ако се то потврди и неком браном, неће бити никакве сумње да је врста изабрала и Јадар. Остварује се сањани циљ међународног пројекта враћања ове нестале животињске врсте у Србију и на Балкан. Циљ је већ у доброј мери остварен откривањем "љубави на први поглед" између дабра и прелепе баре, једне од најлепших на континенту, али даброво откривање Јадра, ако се покаже тачним, стратешки је успешан резултат подухвата. 

- Ово је трећа даброва брана коју смо приметили на Засавици и у њеној непосредној околини. Прошле године смо са одушевљењем сликали брану коју је једна породица саградила на месту где се у Засавицу улива поток Батар, на потесу Црквине код села Раденковић. Брана је дуга 30 метара, а висока 180 центиметара, од чега је 80 центиметара изнад воде. Да би стекли језерце за своје потребе, даброви су у градитељски подухват утрошили 20 кубних метара дрвета. Нешто касније подигнута је још једна брана на Батару, каскадно у односу на претходну, па се може очекивати мали систем језера на овом месту - истиче Станковић. 

Код села Раденковић запажене су и две нове хумке, које је саградила вероватно иста породица, јер се често догађа да једна породица има више "станова". Једна породица, иначе, не трпи другу породицу у близини. Између породица мора да буде поприлична раздаљина, јер "имање" једне породице требало би да се протеже три километра! Како је Засавица дуга више од 30 километара, она може да скући и потомке ових породица.

Дабар је некада живео у Србији, a Засавица је била његово омиљено станиште. Нестао је због прекомерног изловљавања вероватно пре стотинак година, а можда и касније. Друштво природњака из Баварске 2004. године поклонило је Специјалном резервату природе "Засавица" четири породице даброва, у оквиру пројекта повратка дабра у Србију, чији је носилац Биолошки факултет у Београду.