Европски филм без комплекса

На прсте се могу набројати прилике када је на свечаној премијери каквог новог светског филма у Београду био присутан и његов аутор. Зато се долазак француског редитеља Лика Бесона (Париз, 1959) може сматрати прворазредним филмским догађајем за који је највише заслужна дистрибутерска кућа "Pro Vision".

Аутор "Великог плаветнила", "Никите", "Професионалаца", "Петог елемента", сценариста, редитељ и продуцент који већ десетак година на холивудски начин влада француском кинематографијом, синоћ је присуствовао премијери свог дугометражног играно-анимираног филма "Артур и Минимоји" у дворани Дома синдиката, а у јутарњим сатима је боравио у Архиву Југословенске кинотеке, чији ће "Златни печат" уручен на конференцији за новинаре у Амбасади Републике Француске, понети са собом у Париз.

Уз све то, нашао је времена да у књижари "Академија", у Кнез-Михаиловој улици, потписује своје књиге за децу и одрасле "Артур и Минимоји" и "Артур и забрањени град", које је на српском језику објавила издавачка кућа "Лагуна".

Током кратког али многим дешавањима набијеног боравка у нашем главном граду, Лик Бесон је нашао времена и за интервју "Политици". У њему, осим о глумици Мији Фароу, која игра у филму, и музичким звездама попут Мадоне, Дејвида Боувија и Снупа Дога, који су радо позајмили своје гласове цртаним јунацима, дружбеницима десетогодишњег Артура у његовим бајколиким авантурама, Бесон је говорио и о свом поимању одговорности уметника у времену у којем живимо.

ИНТЕРВЈУ

● Желели сте да нам покажете да у Вама још увек постоји дечак жељан авантуре?

– Филозоф је рекао: "Дете је отац човека". Дакле, све што човек зна, научило га је дете какво је некада био. Све што знам је дошло из тог малог погледа – плач, смех, памћење, шта значи бити повређен и заљубити се. Дете које је то запамтило учило је Бесона како да постане чврст и буде добар човек колико може. Међутим, нисам детињаст, али нисам ни заборавио да сам био дете, а то је велика разлика. Искрено и сигурно, осећам се одраслим. На крају сваког месеца када треба да платим 900 људи, осећам се као одрастао човек, али никада нисам заборавио дете у себи.

● Постојање такве унутрашње везе сматрате важним?

– То је веома важно. Ако погледате данашњу децу од пет-шест година, лако ћете уочити да она нису расисти, није им толико важна религија, она не уништавају планету, не убијају једно друго и не воде рат, нису цинична. Односно, нису све оно што ми одрасли данас јесмо. Они су за нас добар пример, сваки дан нас подсећају шта губимо. Са друге стране, нама одраслима је потребна само недеља дана да их научимо како да се за двадесет година међусобно мрзе, како да праве разлику између младих и старих, богатих и сиромашних, црних и белих. Могуће је да сам у међувремену постао сензитивнији, имам више од 45 година и у огледалу почињем да уочавам како долазе младе генерације. Уочавам и како се планета на којој живимо сваког дана све више уништава и како људи понекад само кажу: "О, то је срамота". Срамоту смо прошли, сада је време за акцију.

● Какву врсту акције предлажете?

– Потребно је притискати све владе на свету да промене ставове. Свакога дана читам у новинама вапаје научника, разна упозорења међу којима је, на пример, и оно да за 25 година неће више бити риба у Медитерану и да ћемо за двадесетак година имати и до два и по милиона имиграната, који ће се са гладног југа померати ка северу, јер неће желети да умиру у пустињи. Политичари широм света су цинични и похлепни и само брину и гледају ко ће за њих поново да гласа. То више не може тако да функционише, треба нешто померити.

● Ваш филм "Артур и Мнимоји", у другом плану говори и о свему томе?

– Да, управо о томе, о прихватању различитости уз поруку: "Када сте заједно, јачи сте".

● Пуно је нивоa у овој Вашој, наизглед дечијој, бајколикој причи, али онај најважнији је љубав и прави "филмски" пољубац десетогодишњака?

– Мислите да су десетогодишњаци млади за такав пољубац? Па ја сам своју прву "вереницу" пољубио када сам имао пет година! Погледајте "Снежану и седам патуљака", "Успавану лепотицу", "Пепељугу", у њима принц увек љуби принцезу, а то су "цртаћи" које деци показујемо када имају око пет година, и то је оно што деца виде. Али, у "Артуру" то није само пољубац између дечака и девојчице, већ и пољубац принца и принцезе, а то је нешто друго. Чак је и симболика веома важна. Уједињење две особе представљено је само кроз један пољубац, а он је резиме свега оног о чему је љубав. Јер, љубав није о моћи, новцу, или о сексу, љубав је да даш себе неком другом.

● Лепо је што на то подсећате управо сада када је свет огрезао у насиљу. Оно је присутно и у највећем броју филмова које гледамо последњих деценија, па и у Вашим. Да ли се младе генерације кроз филм уче насиљу?

– Уметник само хвата рефлексију живота, друштва и времена у којем живи. Филм и уметност су само меморија времена. Ако погледате сценарио и причу филма о насиљу, видећете да је оно увек далеко од реалности. Нико никада није ни помислио да реално насиље стави у сценарио, јер је такво насиље незамисливо окрутно и почињено од стране људских бића. Насиље које приказујемо на филму је вештачко, лажно и сви знају да је тако, веома меко у односу на стварност, у односу на слике које свакодневно гледамо у вестима у осам. Такве сцене из стварног живота никада не стављамо у филм, јер смо сами себи најбољи цензори. Већа опасност долази од видео-игрица уз које дете брзо научи да када притисне дугме може одмах да убије, чак и да изабере кога ће да убије.

● На филм који сте нам сада понудили, сви у Европи можемо да будемо поносни, јер сте показали да и европски ствараоци могу да досегну перфекцију у анимацији, чак и да надмаше нека од америчких дела. Је ли и у томе било изазова?

– Моја продуцентска компанија зове се Европа и све је тиме речено. И иначе се веома стрпљиво, упорно и, верујем, снажно борим за сваку националну кинематографију унутар европске. Филм сматрам најбољим могућим пасошем са којим свака појединачна европска земља може најбоље да покаже свој идентитет остатку света. Да се боље упознамо, разумемо, да се повежемо. У "Артура" је утрошено чак 65 милиона евра и пет година рада 700 људи који никада пре нису радили анимирани филм. Почели смо сви заједно од жврљотина и нисмо имали никакав комплекс.

● Недавно сте изјавили да после анимиране трилогије о авантурама дечака Артура, више нећете снимати филмове?

– Срећан сам што сам увек имао слободу да радим оно што желим. Уз слободу веома је важно задржати и достојанство, а то значи да никада нећу снимити филмове "Никита 2" , "Пети елемент 2" или "Велико плаветнило 2". Мислим да је за сваког редитеља важно да спозна да је боље престати када му иде најбоље. Увек ме растужи када видим редитеље, које необично волим и којима се дивим, како последњих година снимају неке непотребне филмове. Уосталом, постоји десет прстију и десет филмова Лика Бесона. И четири књиге о Артуру.