Министри и таленти

Ни годину дана од наших написа о стипендистима Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка који су остали без школарина, које су им биле гарантоване конкурсом, проблем није решен. Реч је о младим и талентованим људима у чијим индексима су само деветке и десетке и који припадају генерацији која је у потпуности сама сносила трошкове свог школовања. Држава је убрзо увела буџетске студије и за највише нивое школовања, ове године чак и повећала уписне квоте, али је при томе заборавила да ће у правном вакууму оставити све оне којима је било обећано да ће им бити плаћене веома високе школарине, а којима је истовремено тим истим конкурсом забрањено да користе друге стипендије или да се запосле.

Фондацију је иначе основало неколико министарстава, од којих је оно за науку у међувремену укинуто, што је само допринело да се „врућ кромпир” пребацује из једне руке у другу. А када је колективна одговорност, знамо, онда је ничија.

Испричали су нам таленти и да су имали прилике да се лично сретну са министрима науке и просвете. Први им је поручио „да се боре”, а други је резигнирано рекао: „Шта ја ту могу.” Проблем је на крају сваљен на факултете, који опет муку муче са сопственим неплаћеним рачунима за струју, грејање, телефоне... Неки су о свом трошку уписали таленте надајући се да ће држава на крају да одреши кесу. Други су захтевали паре или – нема наставка студија.

Јавили су се студенти јуче нашој редакцији поново, како кажу, „захвални до неба на подршци”, пријатно изненађени што су једне новине одабрале да на прву страну ставе младост и таленат, уместо политичара, бизнисмена, криминалаца или певачица сумњивих вокалних квалитета, што је, уобичајено, прва вест на медијској сцени Србије. Захвални су и на подршци у највећем броју коментара на нашем сајту, али и непријатно изненађени оним малобројним, који су се сводили на то да се овај проблем користи за личну промоцију.

„Политика” ће наставити да их подржава. Они су оно најбоље и најпаметније што ова држава има и са чиме треба да се поносимо међу собом и међ светом, а не да на њих бацамо „дрвље и камење” и вичемо „уааа” зато што су другачији, успешнији, паметнији... Уколико нам људи овог профила нису потребни – онда нека се то и каже и нека се укину факултети и смерови који их школују.

До тада, то „уааа” треба да иде на рачун оних који им нису дали ништа осим обећања и тапшања по рамену. А да, студенти су добили и потврде (опет) да ће им бити уплаћена школарина. Сада чекају тај 15. децембар и верују да ће овога пута пара бити, јер, ипак, иду избори. Вероватно ће се и сликати са њима, можда ће и завршити на неком предизборном билборду. Знамо сигурно да ће бити део сваког говора сваког политичара и будућег министра, премијера и председника и да неће бити приоритет државне политике нити новог буџета. Они ће бити, нажалост, део пописне статистике и оних нових 400.000 људи без којих је остала Србија.