Ministri i talenti

Ni godinu dana od naših napisa o stipendistima Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka koji su ostali bez školarina, koje su im bile garantovane konkursom, problem nije rešen. Reč je o mladim i talentovanim ljudima u čijim indeksima su samo devetke i desetke i koji pripadaju generaciji koja je u potpunosti sama snosila troškove svog školovanja. Država je ubrzo uvela budžetske studije i za najviše nivoe školovanja, ove godine čak i povećala upisne kvote, ali je pri tome zaboravila da će u pravnom vakuumu ostaviti sve one kojima je bilo obećano da će im biti plaćene veoma visoke školarine, a kojima je istovremeno tim istim konkursom zabranjeno da koriste druge stipendije ili da se zaposle.

Fondaciju je inače osnovalo nekoliko ministarstava, od kojih je ono za nauku u međuvremenu ukinuto, što je samo doprinelo da se „vruć krompir” prebacuje iz jedne ruke u drugu. A kada je kolektivna odgovornost, znamo, onda je ničija.

Ispričali su nam talenti i da su imali prilike da se lično sretnu sa ministrima nauke i prosvete. Prvi im je poručio „da se bore”, a drugi je rezignirano rekao: „Šta ja tu mogu.” Problem je na kraju svaljen na fakultete, koji opet muku muče sa sopstvenim neplaćenim računima za struju, grejanje, telefone... Neki su o svom trošku upisali talente nadajući se da će država na kraju da odreši kesu. Drugi su zahtevali pare ili – nema nastavka studija.

Javili su se studenti juče našoj redakciji ponovo, kako kažu, „zahvalni do neba na podršci”, prijatno iznenađeni što su jedne novine odabrale da na prvu stranu stave mladost i talenat, umesto političara, biznismena, kriminalaca ili pevačica sumnjivih vokalnih kvaliteta, što je, uobičajeno, prva vest na medijskoj sceni Srbije. Zahvalni su i na podršci u najvećem broju komentara na našem sajtu, ali i neprijatno iznenađeni onim malobrojnim, koji su se svodili na to da se ovaj problem koristi za ličnu promociju.

„Politika” će nastaviti da ih podržava. Oni su ono najbolje i najpametnije što ova država ima i sa čime treba da se ponosimo među sobom i međ svetom, a ne da na njih bacamo „drvlje i kamenje” i vičemo „uaaa” zato što su drugačiji, uspešniji, pametniji... Ukoliko nam ljudi ovog profila nisu potrebni – onda neka se to i kaže i neka se ukinu fakulteti i smerovi koji ih školuju.

Do tada, to „uaaa” treba da ide na račun onih koji im nisu dali ništa osim obećanja i tapšanja po ramenu. A da, studenti su dobili i potvrde (opet) da će im biti uplaćena školarina. Sada čekaju taj 15. decembar i veruju da će ovoga puta para biti, jer, ipak, idu izbori. Verovatno će se i slikati sa njima, možda će i završiti na nekom predizbornom bilbordu. Znamo sigurno da će biti deo svakog govora svakog političara i budućeg ministra, premijera i predsednika i da neće biti prioritet državne politike niti novog budžeta. Oni će biti, nažalost, deo popisne statistike i onih novih 400.000 ljudi bez kojih je ostala Srbija.