"Лек" у гласачкој кутији

Будући да је здравље најважније за сваког човека, у изборним кампањама политичари се увек сете здравства, на различите начине, па је и у овим, као и у претходним, страначким походима на гласове бирача здравство једна од најзаступљенијих тема. С разлогом: у том систему је седам и по милиона потенциjaлних корисника услуга и 120.000 запослених у њему. Могло би се рећи да су ставови политичких странака у текућој изборној кампањи веома блиски у захтевима за даљу рационализацију здравственог система, као и за правичну расподелу "здравственог динара", како пацијентима, тако и запосленима. У многим другим, конкретнијим питањима погледи им се, углавном, разликују.

"Чувари капије"

Горан Илић, помоћник министра здравља, иначе из Демократске странке Србије, најпре наглашава да је реч о најзахтевнијем друштвеном систему, па да зато, сви кораци који се предузимају морају да буду посебно опрезни – да сачувамо оно што је најбоље, а с друге стране, да тај систем унапредимо.

– Суштина је да систем треба да буде још ефикаснији, још модернији и, што је врло важно, доступан грађанима, да они буду у његовом центру – подвлачи он. На нашу опаску да је за то, наравно, потребан велики новац, Илић одговара, "наравно, али то не значи да ми за здравство већ не издвајамо врло значајна средства". Сто шездесет евра по глави становника, каже, није много, али се осам процената бруто друштвеног производа троши за здравство, што је висок проценат у односу на национални доходак.

ДСС се, према његовим речима, нарочито залаже за јачање примарне здравствене заштите и за развој "основног пакета здравствених услуга", који ће финансирати здравствено осигурање. Ова странка се залаже и за очување домова здравља, "јер је то наше традиционално постигнуће".

Истичући да данас у општој медицини ради око 17 одсто свих лекара, каже да би тај број, можда, могао да буде и већи, јер ти лекари треба да буду "чувари капије здравственог система", више усмерени ка породици. ДСС је за "капитацију", што значи финансирање примарне здравствене заштите према броју пацијената које има одређени лекар, при чему би из новца којим располаже одређени пацијент, на основу здравственог осигурања, његов лекар обезбеђивао и своју плату и трошкове.

Др Јагода Јорга, која се налази на изборној листи Демократске странке, истиче да до сада "није пипнуто дефинисање здравственог фонда као потпуно јавног фонда", где је потребна стална контрола потрошње. Тај фонд, објашњава она, и даље функционише тако што се здравствене услуге финансирају паушално, односно "једном пацијенту можете да дате све и свашта, ако сте у оквиру онога што је ваш паушал", а десет људи ће морати да из сопственог џепа плати услугу: "Једноставно, није дефинисано оно што се зове "пакет основних здравствених услуга", подвлачи она.

Значи, ако имамо обавезно здравствено осигурање, а имамо, па свако од нас мора да да паре у фонд за здравство, није дефинисано шта свако од нас мора да добије, да то буде плаћено из фонда, а шта ће морати да плати додатним осигурањем или из сопственог џепа. Још прецизније – "неко плаћа све своје лекове и сва своја снимања, а некоме је плаћен и одлазак у бању".

Она наводи да се за здравство у Србији сада даје 500 милиона евра из сопственог џепа, а да се из здравственог фонда плаћа милијарду и 400 милиона евра, с тим што се не зна ко и шта плаћа у оквиру једног и другог. Зато се залаже за приступачност и правичност у расподели и доступност, једнаку за сваког грађанина.

– Поред тога, не би смело да се догоди да овај фонд и министарство здравља води иста странка – наглашава она, додајући да би фонд морао да буде стручно вођен јавни фонд, контролисан, не од политичке странке, већ од ревизорских кућа. А, с друге стране, министарство треба да контролише како фонд расподељује паре из здравства.

– Да не буде као сада да фонд и министарство воде људи из Г 17 плус.

Као и други, ДС, очигледно, рачуна, и те како, на гласове здравствених радника: ДС ће, каже др Јорга, настојати да се омогући да се њихов рад вреднује на основу стручности, а не партијске или било које друге припадности.

Без динара дуга

– Много тога је урађено на унапређењу квалитета у здравственим установама, на промоцији здравља и на избегавању ризичних фактора понашања, на равномерном и равноправном улагању у здравствени систем, инфраструктуру и опрему – тврди др Томица Милосављевић, бивши министар здравља и потпредседник Г 17 плус.

А, шта није урађено и шта би убудуће морало да се ради? Др Милосављевић наводи да су изостале промене у начину финансирања, затим то да пацијент буде у центру система (у следећој години грађанин мора много више да зна о својим правима у здравственом систему), као и да се ради више и брже на примени законских прописа.

Тврдећи да је здравствени програм Г 17 плус који је 2003. године изложен грађанима, у току изборне кампање, потпуно остварен, каже да су урадили и више од тога. Будући да су, ипак, на половини пута, јер до 2010. године треба урадити све промене у систему и испратити та велика улагања, наш саговорник каже да то значи да, у наредном мандату владе треба наставити све што је добро, и то још боље и брже, а оно што није добро, поправити.

Мишљења да ћемо следеће његове речи протумачити у светлу кампање, тврди да је то факат: 2006. година прва је година у којој ниједна здравствена установа у Србији нема ниједан динар дуга.

Милосављевић каже да је здравствени систем, тек сада једва одржив, управо захваљујући мерама штедње, рестрикције и појачању медицинских давања. Не треба, каже, заборавити да је хиљаду вантелесних оплодњи финансирано из Фонда, да је код десет пута више људи урађена интервенција на срцу, да нема листе чекања за пејс мејкер и да је онколошко лечење шире и боље него икада раније.

Његово виђење постојећег стања у здравству не дели председник Одбора за здравље и породицу у Скупштини Србије др Паја Момчилов, из Српске радикалне странке. Он, иначе, није био расположен да одговори на наше питање како би требало да изгледа здравствена политика убудуће, тврдећи да о томе није могућно кратко говорити, јер његова странка на ту тему има свој програм на 20 страница.

------------------------------------------------------------------------

Партиципација и породиље

Недавно је из ДС пребачено ДСС-у и Г 17 плусу да се хвале да имају суфиците у Фонду и буџету, а да су смањили нека права грађана, посебно жена које одржавају трудноћу, којима су права на стопроцентну зараду умањена на 65 процената. Др Јорга, каже да је њена странка за то "да се то врати на 100 процената", јер је то неопходно у ситуацији када земља има негативан природни прираштај. Признајући да то није требало урадити, и Илић сматра да то треба вратити на поменути износ, додајући, међутим, да је наталитет важан, али да морамо да "водимо рачуна о томе да овај систем буде одржив".

Кад је реч о партиципацији, о којој се, такође, ових дана полемисало преко неких средстава јавног информисања, др Јорга обећава да ће се ДС трудити да укине партиципацију за одређене категорије, децу, старије, труднице.

За Милосављевића, прича о укидању партиципације и враћању трудничке накнаде на пређашњи ниво представља, пак, социјалну демагогију уочи избора, "суштински, мало различиту од поруке СПС-а за бесплатно здравство". Наравно да треба да се шире права и да је то добродошло, и кад су немедицинска, али не на терет здравственог динара.

– Ако бисмо сада укидали партиципацију само зато што неко има 66 година, на пример, а има 30.000 пензију и кућу на Дедињу, не знам зашто је то праведније у односу на радника који има четворо деце и који, на пример, има нерешено стамбено питање – сликовито објашњава бивши министар. А, ако хоћемо да заштитимо труднице, онда би требало да се потрудимо, као држава и као друштво, да свака трудница има стимулацију да затрудни, сматра он, питајући зашто да свака од 70.000 трудница не добије претходно неку стимулацију од државе да би била трудна.