Цена здравог новца

Пре непуна два месеца гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је потписнику ових редова да је његов али и циљ централне банке да одржи цене под контролом, чак и по цену губитка. Антиинфлациона политика има своју цену, која се, на овај или онај начин, мора платити.
НБС није профитна институција, нити у закону о њеном раду пише да у вођењу новчане и кредитне политике треба да зарађује. Да ли то значи да може и да губи? Може. И за такав, евентуални, минус у пословању рачун испоставља држави.

На исти начин поступа и када је у питању вишак прихода у њеној каси. Али, у ово време предугих постизборних договарања, стижу дежурне замерке на рачун НБС да води скупу антиинфлациону политику. Да ли је баш тако?

НБС се, судећи по последњем саопштењу, определила за то да цену кроћења инфлације, плати високим каматама у "операцијама на отвореном тржишту", избегавајући даље повећавање обавезне резерве банака, због висине камата. А све у циљу да грађане и привреду спасе од новог пожара инфлације, а потом камата, па курса. И све тако у добро познати зачарани круг.

Судећи по резултатима за прошлу годину када је раст цена са 17,7 сведен на подношљивих 6,6 процената и прве месеце ове године у којој је инфлација 5,7 одсто, НБС без садејства фискалне и подршке укупне економске политике успева да одржи макроекономску стабилност. И то мора кошта. На овај или онај начин.

Прошле године, по признању саме НБС, такозване репо-операције коштале су 10,5 милијарди динара. Нешто више од 130 милиона евра. Толико је НБС исплатила онима који су на тржишту куповали њене хартије од вредности по камати која је била знатно виша од инфлације. Будући да ове године нису познати ни основни елементи економске политике, а укупна потрошња не малаксава, без обзира на то што су буџети у режиму привременог финансирања, лако се може догодити, а такву могућност гувернер Јелашић није оповргао, да НБС одиста ову годину заврши са пословним минусом.

Да ли ће због тога бити одговоран гувернер?

Наравно – не. Иако га прозивају. Не зато што иза њега и његових потеза стоји закон, који му омогућава да у борби за здрав новац искористи све расположиве алатке, ма колико оне коштале, већ из простог разлога што је у праћењу (не)постојеће економске политике остао сасвим сам. Позивање на економску теорију, по којој изолована монетарно-кредитна политика само краткорочно може бити делотворна, али на дуже стазе, без осмишљених потеза економске и фискалне политике, и контрапродуктивна, никоме не значи много. Важно је "политичити".