Болница за најтеже и најисцрпљеније болеснике

Ваљево – Пацијенти са подручја Колубарског округа, који болују од најтежих болести, нису остављени да у самоћи пате и одбројавају последње дане. Још у фебруару 2008. године при Општој болници у Ваљеву основано је одељење палијативне неге где се овим пацијентима пружа стручна помоћ, док истовремено њихове породице могу да две недеље предахну уочи наставка борбе за животе својих укућана, често непокретних болесника.

У Ваљевској болници са поносом говоре о одељењу палијативне неге, пре свега, што су потребу за његовим оснивањем препознали годину дана пре него што је усвојена државна стратегија. Иначе, по наведеној стратегији прва фаза рада одељења у овом граду била је планирана тек за наредну годину. Међутим, предузимљиво руководство и менаџмент овдашњег Здравственог центра, највећим делом сопственим средствима, међу првима у Србији обезбедили су услове за пружање ове врсте услуга на шта су им захвални и пацијенти и њихове породице.

– На одељењу имамо 20 кревета што је прихватљиво у односу на осам колики је најмањи број предвиђен актуелном стратегијом. Смештено је у старој згради центра за рехабилитацију и функционише у саставу онколошког диспанзера са дневном болницом што је и логично, јер је у такозваној терминалној фази највише болесника са малигнитетима. Реч је о пацијентима код којих су исцрпљене све дијагностичко терапеутске интервенције. Годишње у просеку на одељењу борави 550 пацијената. Са 5.500 болничких дана и у протеклој години његова искоришћеност, односно попуњеност била је 75 одсто, с периодима када је то било и више од 90 одсто. Пацијенти се у просеку на одељењу задржавају 15 дана, а није мали број оних који се поново враћају јер у кућним условим није могуће квалитетно, па и достојно човека, организовати бригу о њима. У рад одељења укључено је шест лекара и нешто већи број медицинских сестара и техничара. Очекујем да наша болница од Министарства за здравље, али не само њега, буде подржана и награђена за све оно што смо учинили „пре рока”. Најпрече је да се повећају квалитет смештаја и ниво опреме, да се омогући већем броју лекара и сестара едукација, а размишљамо да за још десетак постеља повећамо капацитет – каже др Мирјана Ћеранић, управница Опште болнице у Ваљеву.

У раду одељења укључена је и др Ивана Ђенадић, која је била на едукацији о палијативној нези у Америци и Грчкој. Моделе које је тамо видела, каже, добрим делом могу се и код нас применити уз подршку шире заједнице.

– Палијативно збрињавање не треба да буде препуштено само здравственим установама. Неопходна је брига целе заједнице од успостављања међу ресорне сарадње, укључивања локалне заједнице преко социјалних установа, организација цивилног друштва до међународних асоцијација, цркве и волонтера. Важни су индивидуализован приступ пацијенту и укљученост породице – објашњава др Ђенадић, која је задовољна што је у тиму одељења и свештеник.

----------------------------------------------

Похвала особљу

У три одељењске добро осветљене и топле просторије са др Весном Бановић, извршили смо краћу „визиту”. Нико од присутних пацијента није се бунио што их посећује новинар. Средовечна Ваљевка није престајала са речима хвале на рачун особља. Каже да је из складне породице, али на одељење је морала да дође, јер најближи напросто не могу да прихвате њену тешку болест због чега су сви у паници и великој нервози. Одељење јој је дошло као нека врста луке спаса и смираја. Поручује да је велики борац и да ће победити , ако ни због кога, оно због првог унука којег је недавно добила. У мушкој соби бивши грађевински радник из пуних плућа, да чују сви, каже да ће му пажња и подршка коју добија од лекара и медицинског особља сигурно продужити живот и дати вољу да се бори. Каже да је био убеђен да топлину дома, посебно у тешким тренуцима, нико и ништа не може заменити, али по доласку на одељење уверио се да може.