Европска Србија и свет

Издавачка кућа „Наша прича плус” из Београда објавила је, у веома луксузној опреми, на више од петсто страна великог формата, књигу Слободана Бранковића „Европска Србија и свет”. Аутор обрађује период Велике источне кризе (1875–1878), време када Србија из исламске прелази у европску цивилизацију. Користио је разноврсне изворе, на више од двадесет језика како би, са свих страна, осветлио време од Херцеговачког устанка до Берлинског конгреса. Из крхког мира букнуо је Први светски рат, па Други светски рат. И тако се рат и мир смењују, све до наших дана.

– Сусретања и сукоби припадника различитих култура и цивилизација, открили су сличности и разлике с оним што се догађа у бурним раздобљима преуређеног света. Ако не учимо од онога што смо већ као људски род проживели, осуђени смо да поновимо и оно што не бисмо хтели – објашњава проф. Слободан Бранковић.

Термин „источно питање” настао је 1822. године, на Веронском конгресу, иако као проблем постоји од раније. Према једним изворима – још из времена староегипатских фараона, по другим од зачетка ислама. Источно питање, у суштини, односи се на процес који почиње постепеним слабљењем и опадањем Османског царства и поделом његових територија у југоисточној Европи. Велике силе тежиле су да присвоје оне територије које су им одговарале у складу с приоритетним интересима. Можемо рећи, истиче Бранковић, да се Источно питање наметнуло као проблем оног момента када је османски освајач ступио на тло Европе и ислам зашао међу њене становнике.

Харолд Темперли, професор историје на Кембриџу, сматра да је Источно питање, у модерном облику, експлодирало устанком у Херцеговини 1875. године. С друге стране, источно питање отвара и проблем односа хришћанства и ислама на европском тлу. Теорија о „вечном Оријенту” није отклонила разлике у тумачењу источног питања. Арнолд Тојнби је упозорио да се ислам не може посматрати у истој равни са супериорнијом западном цивилизацијом. За Достојевског источно питање је представљало и решење судбине православља. Источним питањем бавили су се и Албер Солер, Едуар Дрио, Жак Ансел...

Ова историјска читанка обилује прецизним подацима и детаљима о појединим датумима и догађајима. Описујући Берлински конгрес (1878), проф. Бранковић каже да је то био највећи скуп дипломата, државника, политичара, експерата, извештача... Њихова лица обасјавало је 215 свећњака. За столом, у облику потковице, већали су челници седам великих сила: Велике Британије, Русије, Аустроугарске, Немачке, Француске, Италије и Османског царства. Конгресом је председавао Бизмарк. О српском питању расправљало се 20. јуна. Званично одлучивање уследило је, после решавања босанскохерцеговачког питања, 28. јуна, на Видовдан. Упркос оспоравању представника Османског царства, Србији је призната независност. Српске интересе заступао је и бранио Јован Ристић, дипломата од дара, вешт говорник, високообразован, проницљив.

Посебан квалитет ове књиге представљају прилози: карте, непознате фотографије, факсимили мало познатих докумената, изјаве страних и домаћих интелектуалаца, уметника, писаца... Виктор Иго подигао је глас за Србију, у августу 1876. године, текстом „За Србију”, у којем, између осталог, каже: „Како је могуће да владе не виде оно што се догађа пред очима свих и како злочинци масакрирају, сажижу, пљачкају, истребљују један народ, кољу очеве и мајке, продају у ропство девојчице и дечаке...”

У одбрану Србије стају и Ф. М. Достојевски, Андреј Пумпурс, П. И. Чајковски, активни су и наши писци: Лаза К. Лазаревић, Ј. Ј. Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић, Милица Стојадиновић Српкиња, Стеван Сремац... Дати су и портрети важних историјских личности: Милан Обреновић, Јован Ристић, Ђорђе Вајферт, ту су и записи учесника кључних догађаја, као и судбине оних који су подржавали Србе, међу којима су и Н. Н. Рајевски, Х. Р. Макивер, Жана Маркус, Паул и Еуген Штурм Јуришић...

----------------------------------------------

Графике из 19. века

Књига „Европска Србија и свет” биће представљена вечерас, у 19 часова, у Руском дому. О књизи говоре: Станка Јанковић Пивљанин, Жарко Обрадовић, Драгољуб Живојиновић, Алексеј Тимофејев, Ана Столић и аутор. Биће приказан и одломак из документарног филма Момира Карановића, рађен по мотивима из књиге, и отворена изложба графика из 19. века, којима је илустрована књига.