Погубљен Садам Хусеин

Садам Хусеин је мртав, а његова ера сада је и дефинитивно завршена. Јуче у зору, неки минут после шест часова по локалном времену, бивши ирачки вођа и диктатор, осуђен на смрт за злочине против човечности, изведен је на вешала и погубљен. Снимци тренутака непосредно пре егзекуције и после ње – стављање омче око врата осуђеника, а потом тела увијеног у бели чаршав, али откривеног лица – приказани су на ирачкој телевизији. Сам чин усмрћивања ипак није. "Све је било брзо и безболно. Умро је за трен ока", испричао је накнадно Мовафак ал Рубаи, саветник за националну безбедност, који је, уз сунитског свештеника и још неколико особа, присуствовао погубљењу обављеном у седишту бивше ирачке војне обавештајне службе.

До локације у кварту Кадимија, у северном делу Багдада, осуђеник је само пола сата раније пребачен из америчког затвора у близини багдадског аеродрома, где је био држан протеклих месеци. Предајом затвореника из америчких руку Ирачанима практично је био отворен пут ка последњем чину драме, за који се још у петак није тачно знало када ће уследити, а конфузији су доприносиле и контрадикторне изјаве званичника о термину извршења.

За егзекуцију је одабран "специјалан дан", објаснио је Сами ал Аскари, саветник премијера Нурија ал Маликија, дан завршетка хаџилука у Меки и истовремено почетка прославе Курбан-бајрама, најмасовнијег празника у исламском свету. У том податку могла би се тражити и двострука симболика с обзиром на то да је то празник у славу жртвовања, а сам Садам Хусеин је, пошто је смртна казна протекле недеље постала коначна, изјавио да се жртвује за свој народ и спокојно иде у сусрет смрти.

"Бог је велики", биле су његове последње речи. На губилиште је изашао одевен у тамни капут, носећи примерак Курана у руци за који је затражио да буде предат човеку по имену Бандар, навео је Рубаи, уз напомену да не зна ко је у питању.

Према речима овог званичника, Садам других захтева није имао. Одбио је да му маскирани егзекутори ставе капуљачу на главу, рекавши да то није потребно. Био је прибран и није показивао ни трунке покајања, али на лицу му се видео страх. "Окренуо се ка мени и рекао да не треба да се бојим, али изгледало је као да је себи говорио", навео је Рубаи у опширној изјави ирачкој телевизији чије су изводе пренели светски медији.

Овај функционер је посебно нагласио да ниједан Американац није присуствовао егзекуцији. Био је то посао који су обавили сами Ирачани.

Према агенцијским извештајима, реаговање јавности на сам догађај било је прилично мирно, не рачунајући спорадична славља шиита каква су забележена у Наџафу, шиитском светом граду, или у Садр ситију у Багдаду. Већих реакција сунита, којима је Садам припадао, није било. Курди су, пак, разочарани што је погубљењем Садам Хусеин избегао да одговора за геноцид над курдским становништвом, по размерама и масовности много већи злочин од убиства 148 шиита – због чега је осуђен на смрт. Ипак, суђење за геноцид, које је почело у августу, биће настављено без Садама.