Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пелагић наших дана

Пелагић наших дана
др Петар Пауновић Фотодокументација Политике

ЗАЈЕЧАР – Чудовишном енергијом, још здрав као дрен, др Петар Пауновић непрекидно из дана у дан трага за здрављем. Знају га многи Тимочани посредством својих радио и телевизијских апарата са којих свакодневно, и по три пута на дан, одзвањају његови кратки увек актуелни прилози о здрављу. "Добро јутро, драги слушаоци, шта сте данас одлучили да учините за ваше здравље" – поздравља их на почетку сваког новог прилога и опрашта се реченицом: "док живот тече, здравље је најпрече". Први пут се својим "здравствено-пропагандним програмом" (ЗПП) огласио 1989. године на Радио Зајечару, а затим је окупирао и радио-станице у Неготину, Бору и Кладову и укупно је досада објавио око пет хиљада занимљивих, увек актуелних прича са здравственим порукама. Не стишава се ни после одласка у пензију, пре четири године. Свако јутро нешто пре седам сати је у Радио Зајечару и отуда се оглашава директно. Увек младалачки чио, иако има већ 68 година, са новом причом и саветом: како се припремити за зимовање, како мраз утиче на срце, како предупредити стрес, колико је здрава јабука... Увек има шта да каже јер је своје знање обогатио са три специјализације: из епидемиологије, социјалне медицине и здравственог васпитања. А докторирао је из области здравствене културе.

Од буке до жубора

Поучава несебично, без паре и динара, и непрекидно трага – по литератури и тимочким селима као што је чинио његов узор знаменити Васа Пелагић. Управо је ових дана добио и престижну награду са његовим именом за упорност и оригиналност у здравственом просвећивању.

Али, не доприноси доктор Пера здрављу само својим медијским причама – има њега и на терену, међу сељацима у родном виноградарском Рајцу код Неготина и у многим другим селима Тимочке крајине, у часописима, новинама, књигама, у његовом кућном рачунару, већ је за објављивање спремно неколико студија и огледа о завршеним истраживањима. У познатом зајечарском "Развитку" објавио је стотинак прилога о народном животу, тимочкој белој куги, влашкој магији, малолетничким браковима, гастарбајтерима... Пуних 20 година уређивао је и часопис "Здравствено васпитање" који је издавао Завод за здравствену заштиту "Тимок", чији је био директор.

Пауновић је пре 28 година покренуо и занимљив симпозијум "Историја медицине, фармације и ветерине и народне здравствене културе". Има приређени зборник цитата о здрављу из дела познатих писаца и филозофа. И то чека у меморији његовог компјутера, којим вешто барата већ 12 година. Припремио је и обиман календар са значајним датумима из прошлости Тимочке крајине. Једна приватна радио-станица почеће свакодневно да га објављује.

– Здравствено просвећивање потпуно ме је окупирало 1987. године, после једног семинара Светске здравствене организације – сећа се доктор Пауновић. – Порука тог семинара била је да се свакодневно мора чути бука о здрављу и ја сам искористио прилику да за ту буку искористим моћне антене све бројнијих радио-станица у Тимочкој крајини. Отишао сам у Радио Зајечар и убрзо се договорио о концепцији мојих прилога. Било је мало лутања, али не дуго. Сада је ова станица и моја редакција и ја сам свима тамо захвалан. Објављујем здравствене поруке и не плаћам закуп за простор, а о хонорару никада нисам ни размишљао. Желим да просвећујем како најбоље умем и да будем разумљив као што је био мој велики узор Васа Пелагић, или др Милорад Драгић, такође велики просветитељ. Драгића сам срео и постао његов следбеник пре много година када сам почињао као лекар у неготинском селу Браћевцу.

Људи из струке поздрављају овакво моје ангажовање а слушаоци и гледаоци коментаришу често моје прилоге. Чује се жубор речи о здрављу. То ме весели. Нарочито када ми се људи јављају.

Учи и поучава

За мене здравље није ни у болници, ни у сеоској амбуланти, ни у дому здравља, већ тамо где људи раде, живе, играју се и воле. Значи, у породици, обданишту, школи, на улици – објашњава своју посвећеност доктор Пера. – Тако ми је говорио доктор Драгић при првом сусрету, а Драгић је био велики лекар, изданак Цвијићеве школе, запажени истраживач народног живота. Драгић ми је учитељ, а Пелагић узор. Пелагићеву књигу "Народни учитељ" проналазио сам и у хомољским забитима и у Кучајским планинама. Као једну, једину у домаћинству, прилично похабану од употребе. Говорили су ми сељаци како им свему користи, и када сеју лук или пшеницу, и када им се жена порађа, и када се крава тели...

У данима које живимо др Петар Пауновић подсећа на актуелност Отавске декларације, коју је Светска здравствена организација усвојила 1986. године. Усвојено је тада да на здравље утичу мир, кров над главом, запослење (и плата), стабилан еколошки систем и безбедност у заједници. Све је, вели, битно и идеално је кад влада хармонија међу овим чиниоцима. А када говоримо о стресу у наше време, најчешће, вели, говоримо површно. Стрес је, каже др Пера, и када примите плату или пензију... И када се радујемо, и када нам се лоше догађа. Не може се све сваљивати на стрес. Треба постићи лични мир, просвећивањем, и бити спреман да се све почне из почетка. И у наше тешко време транзиције...

Доктора Перу радује то што већ две године, као пензионер, путује по тимочким селима. Зајечарска телевизија укључила га је у емисију "Селу на поклон". Тамо он разговара са сељацима и бележи. Већ је направио 40 малих студија са пуно фотографија из 40 села у којима је био. Жеља му је да уђе у свих 250 тимочких села и да сваком дарује своју студију. Некоме ће, вели, можда и користити.

Њему користи то што и сам живи здраво. Утиче и на своју супругу и две кћери, лекаре, и зетове лекаре, и унучиће. Пера има и своју стазу здравља у природи и намеру да о здрављу учи и друге поучава до краја живота. У складу са оном његовом поруком да је здравље најпрече. Као прави савремени Пелагић, како га понекад понеко и ослови.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.