Таленти не траже плату, већ услове за рад
Једног од наших најталентованијих младих математичара – Теодора фон Бурга, прекинули смо у току интервјуа за пријем на Оксфорд. Први круг је добро прошао, биће још неколико разговора, али он се нада да ће добити индекс овог престижног европског универзитета. Да ли то значи да је Србија остала без још једне научне звезде у успону?
– Ја желим да се вратим у Србију после завршетка студија, није то спорно, али ће све зависи од тога како ће се држава понети, а држави јесте у интересу да се ја вратим. Није толико битна плата, већ да имам све услове које бих имао и овде да остварим свој пун потенцијал – објашњава Фон Бург.
Он је само један од неколико хиљада младих људи који напуштају Србију, незадовољни односном државе према ономе што је највредније у једној земљи. Фон Бург је разочаран због чињенице „да је финансијска подршка Србије углавном одлазила у руке лошијим ученицима од њега” и да су његове године, јер је врло рано његов таленат дошао до изражаја на такмичењима, биле разлог што је неколико пута остајао без стипендије, будући да се новац делио онима који су били у завршним разредима средње школе.
На наше питање да ли је тема неке од седница Националног савета за научни и технолошки развој био повратак наших кадрова или начин да се са њима одржи веза уколико већ одлуче да остану у иностранству, председница овог тела др Вера Дондур одговара одречно, и објашњава да ми као држава немамо нити политику нити фондове за оне који би желели да се врате.
У току је израда Стратегије развоја образовања, додаје, а у делу у вези са докторским студијама покушаће да се пронађу нека друга решења, попут докторских школа на којима би предавали и наши стручњаци из иностранства.
– Повратак наших стручњака из света је јако компликован процес, јер је за сваког од њих потребно обезбедити појединачне услове. Они се на институте још и враћају, али је на факултетима то много теже, јер је потребно обезбедити ново радно место. Решење би било да се отвори Фонд за све оне који желе да се врате и да се организују повремени конкурси за наше водеће научнике којима би био обезбеђен посао без обзира на тренутне потребе факултета – сматра професорка Дондур.
И она, као и Фон Бург, сматра да су најбитнији услови у које се враћају стручњаци, јер више ни стамбено питање није толики проблем. Професорка додаје и да су многе колеге већ у старту разочаране чињеницом да им је потребно 1.000 eвра за признавање диплома. По њеним речима, извесна веза са тим научним потенцијалом у дијаспори ипак постоји, али то раде факултети индивидуално.
Држава с друге стране тврди да подржава таленте. У Министарству омладине и спорта кажу да они пружају подршку кроз рад Фонда за младе таленте, који је највећи државни фонд у региону и наводе пример баш Теодора фон Бурга, који је по основу победа на разним такмичењима од 2008. године до данас награђен једнократним наградама Фонда у висини од укупно око милион динара.
– Од 2008. године, од када је фонд у оквиру Министарства омладине и спорта, подржали смо више од 6.400 средњошколаца и студената и издвојили преко 1,6 милијарди динара. У протекле три године подржали смо 2.512 ученика једнократним наградама „Доситеја”, стипендирано је 3.000 студената који се школују на универзитетима чији је оснивач Република Србија, 1.000 њих који студирање настављају у иностранству – објашњава Милош Радосављевић, координатор Радне групе Фонда за младе таленте.
По његовим речима, на годишњем нивоу ово министарство даје до 1.000 стипендија за студирање у земљи и до 500 за студирање у иностранству, а ти студенти потписују уговор којим се обавезују да ће по завршетку студија радити у земљи најмање пет година.
----------------------------------------------
Повратак на одређени период
На наше питање какви су дугорочни планови када су у питању млади таленти, Милош Радосављевић одговара да је то дефинисано Стратегијом научног и технолошког развоја Србије, од 2010. до 2015. године, коју је усвојило Министарство науке.
Један од пројеката у овом документу је повратак истраживача на одређени период, а за то време су им обезбеђени услови за рад, средства, неопходна опрема и повољни услови становања. Такође, предвиђено је и умрежавање истраживача у Србији са колегама у дијаспори, посете еминентних српских истраживача, као и подстицаји за истраживаче у дијаспори да овде оснују предузећа. За сада је све ово само слово на папиру.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


