Мањи намет на плате

Да ли ће инспектори рада од Нове године имати мање посла, остаје да се види током првих месеци 2007, али томе би требало да допринесу пореске олакшице на зараде запослених које су почеле да важе од 1. јануара. Тиме би, како се надају у инспекцијама рада, надлежним министарствима и фондовима, послодавци требало чешће да пријављују запослене раднике и да им уплаћују пензијско, здравствено и инвалидско осигурање, јер су намети државе сада нешто мањи.

На 100 динара нето зараде исплаћене запосленом, на име пореза и доприноса за пензионо, здравствено и осигурање од незапослености, од првог дана ове године  послодавци ће издвајати 62,7 динара, уместо досадашњих 73,1 динар. Да ли ће то бити довољно добра стимулација за запошљавање нових радника, отварање нових радних места, као и пријављивање оних који раде на црно, тек треба да се види. Јер сиву економију и у области радног права није лако искоренити чак ни у много развијенијим земљама од наше.

Донедавно се на бруто зараде запосленог порез држави плаћао по стопи од 14, допринос за пензијско и инвалидско осигурање 11, здравствено 6,5, док се осигурање за случај незапослености обрачунавао по стопи од 0,75 процената.

На бруто плату од 30.000 динара плаћао се порез од око 4.200 динара и доприноси у укупном износу од око 5.370 динара. После чега се дође од износа од око 20.340 динара колико је радник носио кући. 

Будући да је послодавац и из својих средстава на име доприноса уплаћивао још исто толико колико се издвајало из бруто плате радника, укупна сума доприноса на бруто зараду од 30.000 динара износила је 10.740 динара. Када се на то дода и поменути порез од 4.200 динара дође се до суме од 14.940 динара.

Управо је то био и највећи разлог због кога су се многи радници  договарали са послодавцем да им уместо пријављивања и легалног рада, за мање паре, исплаћује новац на руке, али у бруто износу.

О будућности, спокојнијој, ризицима од повреда и незапослености... ко ће сада још о томе. Важно је сада преживети.

Ступањем на снагу новог Закона о порезу на доходак грађана, овај намет на плате смањен је са 14 на 12 одсто. Вишак пара у каси послодавац може да искористи за повећање плата својих запослених, као и за улагања у основна средства. Разлог због којег се држава одлучила на овај корак је пре свега у привлачењу страних инвестиција. Уосталом, у поређењу са развијеним земљама, збирна стопа дажбина код нас је и даље врло висока, а према препорукама Савета Европе морала би бити знатно нижа.

Новина  у овом закону је и у неопорезованом цензусу на месечну зараду која од нове године износи 5.000 динара. Уз два одсто нижу стопу пореза иде изузимање из основице 5.000 динара. Па ако је плата, на пример, 10.000 динара основица за плаћање пореза је само 5.000. Ако је пак у коверти свега 5.000 динара, а таквих плата, нажалост, има у Србији, пореска основица је нула. Пореско оптерећење дакле иде наруку свима, мада се комбинација са увођењем неопорезивог цензуса неће одразити свима подједнако.

Тамо где је плата 100.000 динара изузимање суме од 5.000 динара неће се готово ни осетити на укупни износ. У Пореској управи истичу да ће нова пореска политика ићи наруку и онима који имају најнижа примања, попут запослених у неразвијеним општинама Србије.

Тако су у Сврљигу, где је, примера ради, просечна плата до скоро била 8.721 динар, укупна фискална оптерећења ишла до 80,9 одсто. По новом ће, међутим, тврде у Пореској управи, оптерећење пасти на 53,1 одсто.

У Пореској управи подсећају да су од септембра 2006. године промењене пореске олакшице за послодавце који запошљавају приправнике, инвалиде и незапослене који немају више од 30 година или су старији од 45, односно 50 година. То је допринело да до краја новембра 2006. године 2.054 послодавца пријави коришћење тих пореских олакшица, јер су запослили 2.986 радника. Од тога је 577 приправника, 1.673 млађих од 30 година, 705 радника старијих од 45 година и 31 инвалид.

Од Нове године мења се и цензус за плаћање годишњег пореза. До сада је био раван четворострукој просечној заради у Србији, а од сада трострукој. На приход који премашује три, али не и шест годишњих плата, плаћа ће се порез по стопи од 10 одсто, односно 15 процента ако примања буду већа од шест просечних зарада.