Србија у ЦЕРН-у – повратак утемељивача

Србија је једна од 12 земаља утемељивача ЦЕРН-а (29. септембар 1954), истина под именом ФНР Југославија, чија је наследница по међународном праву. После званичног саопштења из Женеве, јуче по подне, примљена је за придружену чланицу Европског центра за нуклеарна истраживања, највећу научну установу у свету, која окупља неколико хиљада истраживача са свих континената. Након пет година размотриће се да ли је испунила услове за стално чланство.

Данас је ЦЕРН, свакако „труст мозгова” без премца у људској историји, научна заједница коју чини 21 европска држава. Индија, Израел, Јапан, Русија, САД, Турска, Европска комисија и Унеско су посматрачи, без права гласа у највишем управном телу (Савет). Уговор о научно-технолошкој сарадњи до сада су потписале готово све европске које нису чланице (међу којима и Србија) и највећи део ваневропских држава.

Своју основну делатност ЦЕРН је разгранао у четири правца: истраживања (трагање за најсуштинскијим одговорима у космосу, поред осталог за божјом честицом), технологија (унапређење и усавршавање најсавременијих поступака), међународна сарадња (зближавање нација кроз науку) и образовање (обучавање научника за изазове будућности).

Из држава чланица у разна истраживања укључено је 5.000 научника и стручњака, из посматрачких 2.050 и из осталих 470 (међу којима је до сада била Србија). Укупан збир стално запослених нешто је мањи од 3.000, отприлике исто толико борави, краће и дуже, по уговору с ЦЕРН-ом, а приближан број издржавају саме државе чланице и нечланице. У летњим месецима буде више од 10.000 људи.

„Највећи део истраживача и новца био је укључен у изградњу највећег до сада акцелератора, Великог хадронског сударача (LHC), који је завршен у марту прошле године”, каже проф. др Петар Аџић с Физичког факултета у Београду и руководилац српског тима на програму ЦМС. „Више од 8.000 истраживача (што премашује 60 одсто од укупног броја из физике високих енергија у свету), са 608 универзитета, у следећих петнаестак година, можда и дуже, учествоваће у истраживањима. Годишњи буџет прелази 1,2 милијарде швајцарских франака, а подмирује ЕУ (приближно 80 одсто).”

Нас највише радује, свакако, учешће српских истраживача и стручњака у изградњи и коришћењу најсложеније и најскупље научно-технолошке машине која је икад направљена. То су, пре свега, сарадници Института нуклеарних наука „Винча”, Института за физику и Физичког факултета у Београду. Истраживачи из Србије су већ дуже заступљени, углавном, у три области, а четири програма: две групе на огледима из физике честица (AТЛАС и ЦМС), једна на развоју напредних компјутерских мрежа (ГРИД) и једна група на опитима из нуклеарне физике (ИЗОЛДА).

Али никако не бисмо смели заборавити ни опипљив допринос у виду високотехнолошке опреме за Велики хадронски сударач двеју наших компанија – „Лоле” и „Минела”.

„Уласком Србије у ЦЕРН отварају се врата за наше индустријске компаније да се у равноправном надметању са осталим европским изборе за учешће на технолошким програмима”, објашњава проф. др Петар Аџић. „Поред профита, значајна корист од учешћа огледа се у томе да ће то подстаћи и унапредити истраживачке подухвате у Србији, а део финансијских обавеза наше земље могао би се намирити, управо, укључењем домаће индустрије.”

Бенџамин Франклин, један од „отаца оснивача” САД, научник и политичар, давно је рекао: „Улагање у знање увек доноси најбоље дивиденде”.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Велики дан за српску науку

„Повратак у придружено чланство ЦЕРН-а, чији је Србија један од оснивача, велики је дан за српску науку из најмање четири разлога”, наглашава проф. др Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете и науке.

„Прво, то је велика прилика за наше физичаре да сарађују с водећим научницима из целог света и да буду на извору најсавременијих сазнања. Друго, то је одлично за младе физичаре да стекну најновија знања. Треће, то је шанса за докторанде из других научних грана, јер је у ЦЕРН-у заступљено неколико врхунских истраживачких области. Четврто, српске компаније моћи ће да се надмећу, по угледу на „Лолу” и „Минел”, за нове високотехнолошке послове. Већ смо се договорили да ускоро окупимо домаће истраживаче и извођаче и да заједно проценимо у којим програмима би српска предузећа могла да се надмећу и како да их у томе држава подржи.”

-----------------------------------------------------------

Једна од 12 потписница

Конвенцију о оснивању потписале су: Белгија, Велика Британија, Данска, Француска, Грчка, Холандија, Западна Немачка, Италија, ФНР Југославија, Норвешка, Швајцарска и Шведска. Наша тадашња држава је поднела захтев за повлачење из ЦЕРН-а 19. децембра 1961. године, образлажући тај корак економским разлозима. Чланство је престало да важи 1. јануара 1962. године, тада јој је додељен статус посматрача.