Нови Магазин у недељу 18. децембра

УЗ КРСНУ СЛАВУ МНОГИХ ПОРОДИЦА

Свети Николај бранио и веру и људе

Црква у Барију радује сваког верника а Србе чини поносним, јер се уз мошти великог светитеља налази једна од највреднијих икона на свету, дар српског краља Стефана Дечанског

Ексклузивно за „Магазин” пише Љиљана Хабјановић-Ђуровић

Велика икона Светог Николаја опточена сребром, дар краља Стефана Дечанског (фрагмент)

Свети Николај рођен је у ликијском граду Патари, у угледној и богатој породици. Мада је хришћанство у то време било забрањено, а хришћани прогањани, Николајеви родитељи били су предани хришћани који су и сина одгајали у духу своје вере. Године 313. цар Константин је донео чувени Милански едикт којим је хришћанима дато право слободног исповедања вере, а 325. године одржан је Први васељенски сабор у византијском граду Никеји, у покрајини Битинији.

На Првом васељенском сабору усвојен је Символ вере, који ми и данас исповедамо, и побеђена је Аријева јерес о суштини Бога Сина. Овом сабору присуствовао је и Николај. Он се сукобио са Аријем који је хулио на Сина Божјег и Пресвету Богородицу, и ошамарио га је. Епископи су му то страшно замерили.

------------------------------------------------------------------------------------------

НАШ РЕПОРТЕР У СЕГЕДИНУ

У торби и кобасица и брендирани капут

Има оних који разгледају град или продужавају у неку од бања, али већина посетилаца ту је због куповине

Пише Љиљана Перовић

Театар у Сегедину

– Екскјузми!

– Шта ти мени „екскјузми”, седела сам у аутобусу иза тебе – шаљиво узвраћа на српском девојка дечку који је, зауставивши је на улици у Сегедину, хтео на енглеском језику да је пита куда да пође да би стигао до тржних центара. Осмеси се проломише. Где да налети баш на нашег човека, а још су се овде заденули истим поводом, због једнодневне посете граду и што је много важније – шопинга.

Мимоилазе се Срби усред Сегедина као да шетају Кнез-Михаиловом. Више их има у тржним центрима за тај један дан него уопште нашег живља у овом мађарском граду. А и није тешко надмашити цифру од 350 „наших” у Сегедину (у 18. веку половину становништва чинили су Срби).

Љубав према градићу на ушћу реке Муреш у Тису ипак и даље пламти углавном због купохоличарских порива.

 --------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Не само о послу: Љубиша Павковић

Како је сметао комшији Крњевцу

Пише Дана Станковић

Љубиша Павковић са породицом

Читав живот Љубиша Павковић је посветио балканском фолклору, негујући његове аутентичне музичке вредности, стилове и лепоту. Тај његов  таленат могао се наслутити када је имао само пет година.

– Стицајем околности живели смо као подстанари у истом дворишту, врата до врата са, вероватно највећим српским музичаром, Миодрагом Тодоровићем – Крњевцом. Док је држао часове ученицима, ја сам јурио око њих, пипао дугмиће и сметао им. Једног дана рекао је мом оцу: „Богдане, купи му хармонику, можда нешто и буде од њега”. Мој отац (који је из Лике као дете, са чутурицом и адресом на коју треба да се јави, дошао у Београд на занат) по струци је био обућар, а после је аванзовао и постао директор Предузећа „Београд“, аливолео је музику. До дана данашњег, а деведесет четири му је године, он само пева и пије вино – с поносом истиче Љубиша.

------------------------------------------------------------------------------------------ 

Необична занимања: сурдоаудиолог

Довољно је да сумњиво лице нешто каже…

Снимак гласа је све чешћи доказ у истрази кривичних дела, што Миа Шешум, једини стручњак за форензичку акустику у региону, може захваљујући најсавременијим софтверима и материјално да докаже

Пише Славица Берић

Миа Шешум на радном месту

Када отмичар позове и затражи откуп, снимљени глас постаје траг на основу кога стручњак за вештачење гласа успева да открије криминалца.

– Људски говор је јединствен, непоновљив, зато је аудио снимак валидан доказ на суду – каже Миа Шешум, дипломирани дефектолог – сурдоаудиологзапослена у Управи криминалистичке полиције МУП-а Србије, која ради на пословима форензичке фонетике.

И од самог назива методе за идентификовање гласа и стручног звања наше саговорнице завртело нам се у глави.

------------------------------------------------------------------------------- 

ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Свађа због брзе вожње

Ретки су парови који се бар једном нису посвађали у аутомобилу. Брзина, путања, избор возила – све може бити повод за свађу. Шта открива наше понашање за воланом?

Пише Вера Бошковић

Шта се догађа у глави мушкарца када одбија да подигне ногу са папучице за гас и смањи брзину? Према француској психотерапеуткињи Данијели Шинес, која се овом темом детаљније бавила, понекад „укус” брзине открива сасвим други проблем, онај егзистенцијални. Као пример наводи случај особе која није била  жељено дете, којој брза вожња може да буде нешто попут поигравања са смрћу, да би се изазвала забринутост околине. Контрола возила при великим брзинама њима даје осећај да си жив и осећај моћи. Ипак, у највећем броју случајева, када мушкарац после примедбе сапутнице не жели да успори, то је зато што је примедба лоше формулисана и изговорена. Мушкарци заправо тумаче ову забринутост као критику и недостатак поверења у њихове способности. У глави мушкарца као да одзвања: „Ако она сматра да пребрзо возим, то значи да нисам довољно добар возач”. Јер, евидентно је да, када је мушкарац за воланом, он зна шта ради и довољно добро контролише ситуацију.