Берлин извршилац воље НАТО

Немачки професор је строг и не воли нас, али је Србија добар студент и положиће европски испит у мартовском року, сликовито се ових дана изразио јагодински градоначелник Драган Марковић Палма.

Да ли је, међутим, реална оваква процена и да ли Београд има довољно времена да за три месеца исправи вишедеценијске „криве Дрине” и у зауставном врeмену добије статус кандидата за чланство у ЕУ?

И да ли је Србија могла да претвори Немачку у свог савезника, или су интереси Београда и Берлина толико различити да су две земље осуђене на неку врсту трајног непријатељства?

После периода релативно добрих односа Београда и Бона, које су почетком седамдесетих година прошлог века успоставили југословенски председник Јосип Броз Тито и немачки канцелар Вили Брант, проблеми између Србије и Немачке почињу са распадом СФРЈ.

Тада већ уједињена Немачка преузима улогу главног покровитеља независности Словеније и Хрватске, показујући своју нараслу снагу. Упркос традиционално доброј економској сарадњи, у политичким односима Србија и Немачка почињу да се крећу супротним колосецима.

Пети октобар донео је ново отопљавање, пре свега заслугом премијера Зорана Ђинђића, који је успео српски вагон поново да накачи на европску композицију, коју је вукла немачка локомотива.

Ову политику, са мањим или већим успехом, настављају српски лидери. Председник Борис Тадић добија значајна немачка признања и награде, али не и оно најважније – статус кандидата за ЕУ. Њега је Београду у последњи час из руку извукла иста та Немачка.

– Оживела су историјска искуства, враћају непријатна сећања на неко прошло време, када се ових дана поред бункера на ибарској прузи, подигнутих за време Другог светског рата, виде немачки војници – напомиње историчар др Милан Ристовић, говорећи о присуству немачких војника у саставу Кфора на административној линији са Косовом и Метохијом и чињеници да је војни повратак Берлина на међународну сцену почео управо са југословенском кризом.

Заиста, на барикадама које су Срби подигли на северу Косова, догодило се неколико озбиљних инцидената, у којима је било повређених на обе стране. Већ тада могло је бити јасно да се Београд, без обзира на то ко сноси одговорност за инциденте, веома брзо удаљава од кандидатуре. Чак и да није канцеларка Ангела Меркел још летос у Београду поручила директно Тадићу – укините „паралелне структуре”!

Огњен Прибићевић, сарадник Института друштвених наука и амбасадор у Немачкој до 2009, оцењује за „Политику” да ће ово што се десило имати утицаја на наше односе са Немачком и ЕУ у целини.

– Надам се да ће то бити само пролазна етапа, лоша епизода у нашим односима и да ћемо ми и немачка страна врло брзо поново наћи наше заједничке интересе којих има доста. За Немачку су веома важни мир и стабилност у овом региону, где је Србија највећа земља, не само због немачких војника који су на Косову, већ и због њене укупне улоге у ЕУ – каже Прибићевић.

Аналитичари процењују да је приоритет немачке спољне политике статус сталне чланице Савета безбедности УН, са правом вета и да, између осталог, због тога Берлин толико следи САД.

Тадашњи канцелар Герхард Шредер је још 2004. изјавио да „Немачка има право на стално чланство у СБ”. Прибићевић не верује да су Београд и Берлин трајни непријатељи, али, како каже, Србија мора као мала земља, себи да да примерено место у европској политици и економији.

– Пут до срца Ангеле Меркел води преко Вашингтона, али и обрнуто. Посао око Косова и Србије, Немачка је урадила у име НАТО-а. То је политика НАТО-а и они желе да заврше посао заокруживања косовске независности, то је кристално јасно и Немачка као кључна сила у ЕУ спроводи ту политику. Као што је министар спољних послова Гидо Вестервеле рекао: „Србија, ако жели пут ка европским интеграцијама, мора да прихвати територијални интегритет Косова”. Тиме је све речено – оцењује Прибићевић.

Ипак, Прибићевићев став да је Немачка у вези са косовским проблемом заговорник интереса САД, не прихвата Михаел Ерке, директор канцеларије Фондације „Фридрих Еберт” у Београду, који је у интервјуу за „Политику” ових дана рекао:

– Сматрам да је то становиште погрешно. Немачка влада залаже се више за интересе Европске уније и жели пре свега да спречи да ЕУ прими у чланство државу која има нерешен статус, нерешене границе и односе са суседима – тврди Ерке.

И Прибићевић се слаже да замрзнути конфликти на Балкану нису потребни ни Берлину ни Вашингтону:
– Немци нам стално нуде две немачке државе, као модел коегзистенције за Косово. Друге земље сличне проблеме решавају по 20 година, а ми сад морамо до марта да их решимо. Мислим да то није реално, али да је неопходно да Србија нађе пут да нормализује своје односе са Немачком и САД- поводом Косова, јер мимо тога тешко може да оствари своје интересе.

До Берлина преко Минхена

Прибићевић сматра да би Србија морала да посвети посебну пажњу јужним моћним покрајинама, моторима Немачке, као што су Баден-Виртенберг и Баварска. „То је почео Ђинђић док је био премијер, а наставља Тадић. Рецимо, хрватски пут ка ЕУ није водио преко Берлина, већ најпре преко Минхена. И Баварска и Баден-Виртенберг традиционално су заинтересоване за Србију”.