Дођеш матор, одеш млад

Туризам је за Сокобањчане најзначајнија делатност. Већ идуће године ова стара бања испод Озрена и Ртња обележиће 175 година здравственог туризма и 120 година од рођења нобеловцаИве Андрића, који је овде често свраћао. А биће то прилика и за подсећање на то како су овде на лечење долазили и римски легионари, и Милош Обреновић, њен први обновитељ, и многи знаменити Срби 19. и 20. века. И Стеван Сремац (ту је и умро), и Бранислав Нушић, чија се изрека „Сокобања, Соко град, дођеш матор, одеш млад“ памти и данас. А памте се и изванредни хвалоспевни написи Исидоре Секулић о сокобањској благотворној води и ваздуху.

За председника сокобањске општине Димитрија Лукића све што се догађало ове године је веома значајно за туризам, јер он чини више од трећине друштвеног производа. Сокобања је добила забавни аквапарк, спортску халу, дечји вртић, више десетина километара уређених локалних путева. Гради се и велнес центар са лековитом водом у три базена. Тако ће се, каже Лукић, већ идуће године проширити туристичка понуда. Поред здравственог, бујају и омладински, спортски и конгресни туризам. У овогодишњој туристичкој сезони било је 16 одсто више гостију него минуле године. У томе је Сокобања у мртвој трци с Врњачком Бањом. Благотворни гас радон у лековитој води Сокобање освежава и лечи уморна и болесна плућа. То највише привлачи. И патина традиције, и хвалоспеви познатих који су овде налазили лека и уметничку инспирацију.

Лукић наводи да се у Сокобању ове године из државне касе слило 250 милиона динара. За малу општину која има нешто мање од 17.000 становника и њен мали овогодишњи буџет од 270 милиона динара то је значајна помоћ.

Сокобањски председник каже да је захваљујући томе што је овдашњи туризам прилагодљив Сокобања одолела погубном утицају и замкама традиције. Туризам је овде био уточиште за све оне који су после 2000. године остали без посла у овдашњим испоставама великих околних привредних система. Тада су опустеле и хале нишког „Нитекса“, зајечарског „Кристала“, угасио се и погон Борског комбината бакра („14. август“) за производњу украса и предмета домаће радиности. Пропали су и пољопривредни комбинати „Слемен“ и „Требич“, у саставу комбината из Ниша и Београда.

Директор сокобањске Организације за туризам, културу и спорт Братислав Мајкић подсетио је недавно председника општине да је 1999. година, у време бомбардовања, била једна од најпосећенијих у последње две деценије. Многи су проценили тада да је ово место сигурније од других. Захвални за сигурно уточиште у великој невољи, наставили су да долазе у Сокобању. Уточиште је овде у ратно доба 1942. године нашао и Иво Андрић, и касније записао како је тада у Сокобањи почео да пише свој роман „На Дрини ћуприја“. Бању је 1914. и 1915. године посећивала и Исидора Секулић.

Стара бања испод Озрена и Ртња наредне године обележава 175 година здравственог туризма (Фото С. Тодоровић)

Сокобањски председник у развојне ресурсе убраја и велике пољопривредне потенцијале здраве хране и лековитог биља (убира га и прерађује предузеће „Адонис“), и потенцијале квалитетног мрког угља. Директор рудника „Соко“ Илија Кнежевић, говорећи о најуспешнијем подземном угљенокопу у Србији, каже да запошљава 600 рудара из Сокобање, Књажевца и Алексинца. Сокобањски угљени басен (са подземном експлоатацијом) без премца је у Србији. Овде се већ десет година улаже у отварање нове  велике јаме вредне око 30 милиона евра. Кад буде завршена, у наредне три до пет година, садашња производња од 150.000 тона биће удвостручена у следећих 50 година. Али, посла ће у овом басену бити и у наредном веку јер је утврђена резерва од 50 милиона тона угља, а истражена је тек десетина овог басена. Испред „Сокола“ су годинама најдужи редови оних који овде траже посао пошто овај рудник послује успешније и сигурније од других у Србији.

Председник Лукић нас је обавестио да је у току и припрема пројекта за краће и ефикасније повезивање Сокобање са аутопутем на коридору број десет, преко атара општине Ражањ. Пут ће за 20 километара бити краћи од постојећег, закрченијег, кроз пренасељени Алексинац, поред Бованског језера. Потребан је мали улог за само километар и по нове трасе, а пут ће бити грађен парама НИП-а као међурегионални пројекат од значаја за Сокобању, Ражањ, Београд и Књажевац.

До краја ове године треба да буде завршено и формирање Регионалне туристичке организације која треба да обједини туристичку понуду 15 општина Зајечарског, Борског и Пиротског округа. Сокобања у томе види изузетну прилику за развој свог туризма и више гостију.

------------------------------------------------------------------------------ 

Подина за уживање

Сокобања – Спортско-рекреативни центар Подина у Сокобањи добио је крајем овогодишње туристичке сезоне изузетан аквапарк на површини од 16.000 квадратних метара. За кратко време, од почетка априла до почетка октобра, саграђен је забавни комплекс отворених базена за одрасле и децу, са тобоганима, који може да прими и 3.000 посетилаца.

Сокобањски туристички посленици кажу да је улог од 134 милиона динара (улагачи су Министарство животне средине, Фонд за развој РС и сокобањска општина) несразмерно мали према значају који ће имати у побољшању туристичке понуде. Са бабама и дедама, који ће тражити лека својим бољкама у затвореним базенима сокобањских лечилишта, долазиће и њихови унуци склони уживању у популарним атракцијама на савременим купалиштима.

------------------------------------------------------------------------------ 

Апартман нобеловца Андрића

И апартман нобеловца Иве Андрића (број 144) у сокобањском хотелу „Моравица“ обележио је недавно, у новом руху, 50 година од доделе Нобелове награде нашем књижевнику Иви Андрићу 1961. године. У тај хотел, једини у то време у Сокобањи (и сада у власништву Казнено-поправног дома у Сремској Митровици), Андрић је први пут после рата стигао 1971. године и у њега увек радо долазио, најмање два пута годишње, све до смрти.

Заједно са холом апартман сада чини јединствен меморијални комплекс, опремљен је у аутентичном духу оног времена, и са стварима којима се Андрић у оно доба