Потерница за бившим директором Азотаре

Панчево – Јонел Мурешан, истражни судија Вишег суда у Панчеву, расписао је потерницу за Паулијусом Мартиненасом, некадашњим финансијским директором панчевачке Азотаре, како каже Сандра Медаковић, портпарол Вишег суда, због основане сумње да је крајем 2007. и почетком 2008. починио кривично дело злоупотреба службеног положаја. Како „Политика“ сазнаје, Више тужилаштво у Панчеву наложило је још априла ове године спровођење истраге, али је Мартиненас био недоступан. Сва је прилика, сазнајемо, да ће ускоро морати бити расписана и међународна потерница, јер је извесно да се Мартиненас не налази на територији Србије.

У тренутку када је ова вест саопштена, Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“, 21. децембра, у Панчеву, на свечаности уприличеној поводом наставка гасификације града, рекао је да је Азотара, која сада ради под окриљем „Србијагаса“, управо поднела још две пријаве против бивших руководећих људи панчевачке фабрике ђубрива и да мисли да је ту било организованог криминалног удруживања.

Ваља рећи да је оно што сада пише у захтеву за покретање истраге пре четири године стајало у кривичној пријави коју су панчевачкој полицији упутила два синдиката Азотаре. У пријави која је написана 20. децембра 2007. а дан касније примљена у полицији стоји да је директор Азотаре Вадмантис Кучинкас августа те године наредио демонтажу погона „Карбамид 2” у изградњи, а да је децембра демонтажа била при крају. Председници два синдиката напомињу да је ово драстично кршење купопродајног уговора склопљеног 11. априла 2006. између Агенције за приватизацију и конзорцијума купаца – литванских фирми „Арви“ и „Санитекс“ и домаћег „Универзала“. Њиме је било предвиђено да нови власник у довршетак погона „Карбамид 2” уложи 11,5 милиона евра, како би га оспособио за производњу. Синдикалци, осим тога, пишу да је прекршено и правило да се не сме продати, пре коначне исплате, више од пет одсто капитала купљене фабрике. Они упозоравају да Агенција за приватизацију, истина, није дала сагласност за демонтажу и продају погона који још није пуштен у рад, али и да није реаговала на благовремена упозорења да се ради о незаконитом поступку нових власника. Они предлажу да власт бар онемогући испловљавање барже са реактором, најважнијим делом још неизграђеног погона, када већ није онемогућила демонтажу фабрике, која траје месецима. Траже да се испита под којим је околностима Агенција за приватизацију, годину дана по закључењу купопродајног уговора, укинула купцу обавезу улагања у завршетак већим делом завршеног, а тада већ демонтираног новог погона за производњу ђубрива. Нико није реаговао.

У Полицијској управи Панчево могу само да кажу да је истрага о овом случају „вођена последњих од пет до шест година“ и да је о свему исцрпан извештај поднет Вишем тужилаштву у Панчеву.

Према ономе што се зна, тадашњи власници Азотаре, који су њом газдовали годину и по дана, до раскида купопродајног уговора, почетком 2009. године, продали су руском партнеру незавршену фабрику „Карбамид 2” за 32 милиона евра. Азотару су купили за 13,1 милион евра.

Миодраг Шашић