Ограда у комшилуку

У ВРЕМЕ ПРВОГ ХЛАДНОГ РАТА, САД и савезници унутар НАТО годинама су плашили европску јавност цифром од 50.000 совјетских тенкова и могућношћу да Варшавски пакт избије на канал Ламанш за мање од 48 сати. Онда се појавио Михаил Горбачов и његова "перестројка" у политици, а "передишка" у војној стратегији и доктрини. Наиме, та "передишка" је, заправо, била војна "перестројка", односно Москва је од офанзивне војне доктрине тада прешла на дефанзивну доктрину "разумне довољности". У Бечу је 1990. године потписан и Споразум о конвенционалном наоружању у Европи, ЦФЕ, па је Москва уништила или повукла иза Урала огромне количине конвенционалног оружја. Затим је распуштен и Варшавски пакт уз усмена обећања из Вашингтона да ће слично уследити и са НАТО. Онда је Џордџ Буш старији обећао Горбачову да НАТО никада неће ући на територије бивших држава Варшавског пакта, нити ће тамо оснивати своје базе...

У међувремену, земље НАТО константно су модернизовале своје војне арсенале, нису ратификовале уговор ЦФЕ, НАТО је проширио своје чланство и границе према Русији, некадашњи руски савезници из Варшавског пакта данас су најригиднији руски противници, а на територији Пољске и Чешке Американци желе да поставе делове антибалистичког ракетног штита. САД су се једнострано повукле из уговора о антибалистичкој ракетној одбрани, АБМ, из 1972. године и, штавише, сада постављају нове радаре на Кавказу и око Камчатке. Све то Вашингтон покушава да објасни опасношћу од иранских и севернокорејских ракета, што је против закона логике, физике и географије. У Москви је то схваћено као покушај војног опкољавања Русије и до сада најозбиљније нарушавање америчко-руског баланса нуклеарне моћи. Јер, ако можете да погодите противничке ракете тек што су полетеле, онда имате врло широк спектар војних и дипломатских опција, не морате да трпите први удар и тек онда да одговорите. Осим тога у силосе за ракете пресретаче увек можете да поставите и офанзивне стратешке пројектиле, разлике скоро да и нема.

Дакле, спречавање ракетног нуклеарног удара уводи нову динамику у војну једначину између Москве и Вашингтона и зато је председник Владимир Путин и предложио парламенту да Русија прогласи мораториј на спровођење споразума ЦФЕ све док га не ратификују све државе и док не почну стриктно да га примењују. Истина, тај ЦФЕ има и један свој каснији додатак о повлачењу руске војске из Придњестровља у Молдавији и из база у Грузији, али то са антибалистичким ракетним штитом у Пољској и Чешкој заиста нема везе.

КАКО РЕАГУЈЕ ЕВРОПА на америчко-руско заоштравање? "Стара" Европа још је опрезна сећајући се ракетне кризе почетком осамдесетих година прошлог века, са америчким ракетама "першинг-2" и крстарећим пројектилима и совјетским СС-20. Само је Лондон изричито подржао Вашингтон. "Нова" Европа, а то су некадашње државе Варшавског пакта, сада плаћа улазницу у ЕУ и НАТО. Није искључено да следеће фазе америчког ракетног антибалистичког штита буду размештене и на територији Мађарске, Румуније и Бугарске, као што је споменуо и начелник Генералштаба руске армије генерал Јуриј Балујевски у свом тексту "Противракетна одбрана, шта је следеће?" објављеном још прошле године у недељнику руске војске десет дана после самита Г8 у Санкт Петербургу.