Ograda u komšiluku

U VREME PRVOG HLADNOG RATA, SAD i saveznici unutar NATO godinama su plašili evropsku javnost cifrom od 50.000 sovjetskih tenkova i mogućnošću da Varšavski pakt izbije na kanal Lamanš za manje od 48 sati. Onda se pojavio Mihail Gorbačov i njegova "perestrojka" u politici, a "perediška" u vojnoj strategiji i doktrini. Naime, ta "perediška" je, zapravo, bila vojna "perestrojka", odnosno Moskva je od ofanzivne vojne doktrine tada prešla na defanzivnu doktrinu "razumne dovoljnosti". U Beču je 1990. godine potpisan i Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi, CFE, pa je Moskva uništila ili povukla iza Urala ogromne količine konvencionalnog oružja. Zatim je raspušten i Varšavski pakt uz usmena obećanja iz Vašingtona da će slično uslediti i sa NATO. Onda je Džorddž Buš stariji obećao Gorbačovu da NATO nikada neće ući na teritorije bivših država Varšavskog pakta, niti će tamo osnivati svoje baze...

U međuvremenu, zemlje NATO konstantno su modernizovale svoje vojne arsenale, nisu ratifikovale ugovor CFE, NATO je proširio svoje članstvo i granice prema Rusiji, nekadašnji ruski saveznici iz Varšavskog pakta danas su najrigidniji ruski protivnici, a na teritoriji Poljske i Češke Amerikanci žele da postave delove antibalističkog raketnog štita. SAD su se jednostrano povukle iz ugovora o antibalističkoj raketnoj odbrani, ABM, iz 1972. godine i, štaviše, sada postavljaju nove radare na Kavkazu i oko Kamčatke. Sve to Vašington pokušava da objasni opasnošću od iranskih i severnokorejskih raketa, što je protiv zakona logike, fizike i geografije. U Moskvi je to shvaćeno kao pokušaj vojnog opkoljavanja Rusije i do sada najozbiljnije narušavanje američko-ruskog balansa nuklearne moći. Jer, ako možete da pogodite protivničke rakete tek što su poletele, onda imate vrlo širok spektar vojnih i diplomatskih opcija, ne morate da trpite prvi udar i tek onda da odgovorite. Osim toga u silose za rakete presretače uvek možete da postavite i ofanzivne strateške projektile, razlike skoro da i nema.

Dakle, sprečavanje raketnog nuklearnog udara uvodi novu dinamiku u vojnu jednačinu između Moskve i Vašingtona i zato je predsednik Vladimir Putin i predložio parlamentu da Rusija proglasi moratorij na sprovođenje sporazuma CFE sve dok ga ne ratifikuju sve države i dok ne počnu striktno da ga primenjuju. Istina, taj CFE ima i jedan svoj kasniji dodatak o povlačenju ruske vojske iz Pridnjestrovlja u Moldaviji i iz baza u Gruziji, ali to sa antibalističkim raketnim štitom u Poljskoj i Češkoj zaista nema veze.

KAKO REAGUJE EVROPA na američko-rusko zaoštravanje? "Stara" Evropa još je oprezna sećajući se raketne krize početkom osamdesetih godina prošlog veka, sa američkim raketama "peršing-2" i krstarećim projektilima i sovjetskim SS-20. Samo je London izričito podržao Vašington. "Nova" Evropa, a to su nekadašnje države Varšavskog pakta, sada plaća ulaznicu u EU i NATO. Nije isključeno da sledeće faze američkog raketnog antibalističkog štita budu razmeštene i na teritoriji Mađarske, Rumunije i Bugarske, kao što je spomenuo i načelnik Generalštaba ruske armije general Jurij Balujevski u svom tekstu "Protivraketna odbrana, šta je sledeće?" objavljenom još prošle godine u nedeljniku ruske vojske deset dana posle samita G8 u Sankt Peterburgu.