Диплома, па добар посао

Данијел Јањић, ученик Машинске школе, ове године ће завршити школовање за аутомеханичара и напустити Дом за средњошколску и студентску омладину у Звечанској улици број 52. Данијел жели да нађе посао у струци који ће му омогућити да плаћа стан, али највећа жеља му је да упише Вишу тренерску школу. Његову собу красе трофеји и медаље освојене на такмичењу у рвању које тренира већ годинама. Дуже времена се рекреативно бавио бициклизмом у клубу "Партизан". Вечери проводи у парку тренирајући другове из Дома. Многе је навео да се баве спортом и приближио им здрав начин живота. 

– Одувек сам желео да будем тренер. Ипак, из породичних разлога нисам успео да упишем четворогодишњу средњу школу, већ занат. Сада ћу да полажем за четврти степен стручне спреме, па ћу да покушам да упишем Вишу тренерску школу. Да бих све то постигао мораћу да нађем неки посао – каже Данијел, који две године живи у Дому у Звечанској улици.

У овој установи васпитачи брину о 35 младића и девојака, од 16 до 26 година, од којих су десеторо студенти.

Већина жели да заврши факултете, јер схватају да ће им високо образовање омогућити да, по изласку из овог дома, нађу бољи посао.

– Наша деца се не радују тренутку када ће морати да пронађу посао и да наставе самостално да живе. Тешка срца прихватају чињеницу да је осамостаљивање фаза коју морају да прођу многи млади људи, поготову они који у престоницу долазе из унутрашњости – објашњава Снежана Миловановић, руководилац ове установе.

Из тог разлога, у Дому је уређена посебна стамбена јединица у којој дане проводе студенти којима се приближио излазак из ове куће. У три собе смештено је пет девојака које кувају, пеглају, спремају собе. Свака има своје задужење.

Амни Каравдић (26), студенткиња пете године Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, најближа је напуштању Дома. Ових дана је одслушала последњи семестар и спрема се да положи још седам испита. Нада се да ће до јесени завршити студије и да ће се запослити као васпитач у дому.

Схватила је да овај посао има многе предности, што потврђује и васпитачица Снежана.

– Изузетно је лепо радити са младима. Заједно са њима пролазимо кроз лепе и непријатне фазе, радујемо се њиховим успесима и тешимо их уколико доживе неки неуспех. Можете јасно да видите колико им значи лепа реч и колики утицај имате на њихово понашање – каже популарна тета Снежа.

Јелена Ђуровић, студенткиња друге године Више политехничке школе, смера менаџмент у заштити животне средине, наглашава да не би желела да ради у некој великој фирми, већ у мањем предузећу у којем ће више времена проводити на терену.  

– Када завршим школовање требало би да живим са баком. Такође, желим да путујем по свету – каже наша млада саговорница.

Двадесетједногодишња Ивана Костантиновић је студент треће године Више хотелијерске школе на смеру за гастрономију. Вештине најбоље показује на кулинарској секцији, а највише воли да спрема пилетину са кикирикијем, мусаку од тиквица, сосеве…

– Нисам још одлучила да ли ћу да тражим посао или да упишем Факулет за физичку културу – каже Ивана која спорт воли колико и њена другарица Јелена Милутиновић, ученица четврте године Пољопривредно-хемијске школе. Јелена тренира џудо пет година, а сада је, због повреде, направила малу паузу. Нада се да ће се до јуна опоравити и успети да упише факултет о којем говори и Ивана.

За разлику од њих, Јасна Кукућ, матуранткиња Трговачке школе, почетком лета ће морати да тражи посао. Будући да воли моду жеља јој је да ради у бутику.

Васпитачи наглашавају воде бригу о младим људима, и истичу да им је посао је да их изведу на прави пут. Осим много стрпљења, љубави и пажње која им не мањка, неопходни су и добри услови рада.

Иако собе у Дому изгледају топло и домаћински, према речима особља, неопходно је опремање дневног боравка у којем младима највише недостају музички стуб, гарнитура за седење, компјутери, паркет…