Ал Паћино, специјално за Политику

„Мој порви језик је био стид. Само бацање под рефлекторе пажње могло је да ме научи да се носим са својом стидљивошћу. Ништа ми друго није могло помоћи, чак ни лепљење лажне браде зарад одласка на бејзбол утакмицу. Та брада је отишла у музеј грешака“, каже глумачка икона Ал Паћино ( Al Pacino LAT.) у разговору за „Политику“, вођеном јесенас током Венецијанског фестивала на којем је громогласно представио дугометражни документарно-играни филм „Вајлд Салома“ представљајући поново и као надарени и страствени филмски редитељ.

Тешко је речима описати усхићење с којим се гледа овај филм, с каквим се кратким дахом дише током сведочења оном што, у узбудљивом ритму, промиче преко великог екрана. Током сведочења са каквом се страшћу и посвећеношћу, Ал Паћино бави, не само животом и поезијом Оскара Вајлда, његовим комадом „Салома” који је написао на француском језику како би насловну улогу одиграла Сара Бернар, већ и рађањем представе и филма, тајнама глуме и режије, биткама са продуцентима, и оном најтежом – битком са самим собом током креативног процеса.

Баш као што је у претходном филму „У потрази за Ричардом” трагао за коренима Шекспирове генијалности, Паћино је сада, са свом својом глумачком страшћу, у потрази за Оскаром Вајлдом и ликом краља Херода, тим немилосрдним и непредвидљивим деспотом који има само једну слабу тачку, своју пасторку, девицу Салому.

„Овај филм је највероватније мој највећи лични пројекат, икада“ , каже Паћино, а на констатацију да је „Вајлд Салома“ и својеврсни позив публици да слободно завири и у његов приватни свет, глумац и редитељ одговара да му је жеља била да и себи и другима открије комплексност Оскара Вајлда, да истражи Саломину игру са седам велова и да подржи рођење звезде у успону, глумице Џесике Частин чија је изведба Саломе нестварна. Како би најкраће дефинисао овај свој сложено слојевит филм пун изненађења – питам га, а Ал Паћино каже: „као експериментални документарни филм, фасцинацију књижевним делом које превазилази време, као причу о открићу, страсти и опседнутости“.

Да ли се идеја за овај филм родила још током једногодишњег извођења позоришне представе у којој је игао Херода, а која је је била једна од највећих позоришних хитова у Америци, упитах, а Паћино потврђује да се идеја родила годинама пре реализације представе и да је дуго у његовом уму боравила на нивоу визије. „Имао сам визију, али нисам имао причу и нисам знао где све то иде. Снажно сам осећао шта треба да радим, да градим неку врсту колажа о Вајлду, његовој драми, о себи као глумцу, о колегама с којима играм, о натанку филма и читавог филмског процеса. Све сам знао шта треба учинити, једино нисам знао како. Зато је овај филм настајао неколико година“.

Током разговора дотичемо се и динамике саме позоришне представе чије постављање на сцену гледамо у „Вајлд Саломи“. Паћино каже: „ Када радите у позоришту живите позориште. Радите са колегама глумцима и глумицама, имате везу која се дешава одмах и сада. Рана фаза те везе је понекад тешка, јер људи у почетку нису толико отворени. После неколико дана тог заједничког живота, почињено полако да гледамо на ствари истоветно, да се заједно дижемо и заједно падамо. Баш као у Шекспирово време када су позоришни људи радили као предузеће испомажући се међусобно“.

И у „Потрази за Ричардом“ и у „Вајлд Салома“ Ви сте и позоришни и филмски глумац, дакле оно што читаве каријере и јесте Ваш позив, али када се ту отворило место и за Вашу трећу страну, за Вас као редитеља?

- Нешто ми се десило пре неких 25 година. Био сам разапет између филма и позоришта и осетио како падам између те две столице. Ишао сам из филма у филм, јер сам за филмске улоге годинама постајао све заинтересованији, а како сам постајао све старији и старији, исцрпљујући свакодневни рад у позоришту постајао ми је све тежи и све већа обавеза. Са тим осећајем у себи, покушао сам да радим неке мале ствари изван свог приватног, позоришног па и филмског живота, да бележим неке мале ствари које волим ма где оне биле, неке идеје, мале игре и почео сам да снимам јер сам желео да их видим у филму, да откривам сву магију филма као најмлађе уметности. Не знам да ли знате, али ја сам снимио шест филмова за које нико живи није знао, јер сам их крио говорећи себи 'ти си позоришни и филмски глумац и то је оно што радиш'. Храброст да јавно откријем тај свој „редителљски посао“ стекао сам тек када сам снимио „У потрази за Ричардом“, а сигурност тек сада када сам снимио „Вајлд Салома“, јер овај филм значи за мене велики искорак, каже Ал Паћино, један од највећих глумаца у историји светског филма.