Од 200 до 750 евра

ТЕМА ДАНА
Кад би се новчаници бивших југословенских држављана мерили по дебљини – најбоље би прошли Словенци са месечном платом од 750 евра. Најтање новчанике, како је показало наше истраживање, имају Македонци са нешто више од 200 евра месечно. Прилично лоше, са око 250 евра месечно, стоје и Црногорци. У истој ситуацији су и држављани Босне и Херцеговине, где се просечно зарађује мало више од 500 конвертибилних марака, што је око 250 евра. Нешто мало боље пролазе држављани наше земље (мање од 300 евра), док Хрвати, са просечних 610 евра, каскају за првопласираним Словенцима.

Не треба занемарити ни чињеницу да су у јединој југословенској земљи која је чланица Европске уније и цене ипак – европске и знатно више него код нас. Без обзира на разлике у стандарду, кад се упоређују просечне зараде по занимањима, недвосмислено је да у свим земљама најбоље пролазе компјутерски програмери, менаџери, инжењери и запослени у финансијском сектору. Фризери, поштари, продавци у дућану, зидари и ђубретари и даље се на простору бивше Југославије убрајају у најслабије плаћена занимања.

У Србији, примера ради, према подацима из јавних комуналних предузећа чистачи зарађују око 260 евра. У Црној Гори се овај посао у просеку плаћа од 120 до 200 евра, док словеначки ђубретари месечно зараде више од 400 евра.

Они који плату примају из државног буџета, углавном боље пролазе у Србији него у Црној Гори. Ипак, како напомиње наш дописник из Црне Горе, веома је тешко утврдити колики је стваран износ плата. Послодавци због плаћања пореза најчешће приказују само законом одређени минималац и на њега измирују обавезе према држави.

У Србији постоји проблем друге врсте. Ниједна статистика не бележи колико се просечно зарађује по занимањима, па су као извори за ово истраживање углавном коришћени подаци из надлежних министарстава, државних и приватних предузећа. Плате адвоката и неких других професија само су предмет нагађања и прича "рекла казала".

Оно што се поуздано зна и што статистика уредно бележи је да већ годинама највеће зараде у Србији имају запослени у дуванској индустрији. Према најновијом подацима, просечна зарада за новембар у овој индустријској грани, без пореза и доприноса, износила је чак 59.576 динара. Нешто мање зараде имали су запослени у финансијском сектору (48.868) и у сектору осигурања (45.056). Чак осам пута мање плате имају текстилци који се већ годинама налазе на дну табеле. У новембру су њихове зараде, према подацима Републичког завода за статистику, једва пребациле 6.000 динара.

Поражавајућа је и чињеница да чак шест општина у Србији просечне зараде мери само једном цифром. Мање од десет хиљада зарађују житељи Ивањице (9.619), Блаца (9.554), нишке општине Пантелеј (8.569), Лебана (8.375) и Сврљига (7.992). Убедљиво најгоре са само 7.127 динара прошли су житељи Беле Паланке. С друге стране, Врачар, Беочин, Лазаревац, Нови Београд и Сурчин спадају у општине у којима је најлагодније живети. Већ месецима, њихови становници просечно имају плате веће од 30.000 динара.

Иначе, просечна зарада без пореза и доприноса у Србији, исплаћена у новембру, износила је 23.148 динара, што је нешто мање од 300 евра. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у октобру 2006. године, номинално је већа за 3,62 одсто, а реално за 2,59 одсто.

Статистика је забележила и то да су за првих 11 месеци прошле године плате реално порасле за 10,93 одсто.