Od 200 do 750 evra

TEMA DANA
Kad bi se novčanici bivših jugoslovenskih državljana merili po debljini – najbolje bi prošli Slovenci sa mesečnom platom od 750 evra. Najtanje novčanike, kako je pokazalo naše istraživanje, imaju Makedonci sa nešto više od 200 evra mesečno. Prilično loše, sa oko 250 evra mesečno, stoje i Crnogorci. U istoj situaciji su i državljani Bosne i Hercegovine, gde se prosečno zarađuje malo više od 500 konvertibilnih maraka, što je oko 250 evra. Nešto malo bolje prolaze državljani naše zemlje (manje od 300 evra), dok Hrvati, sa prosečnih 610 evra, kaskaju za prvoplasiranim Slovencima.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da su u jedinoj jugoslovenskoj zemlji koja je članica Evropske unije i cene ipak – evropske i znatno više nego kod nas. Bez obzira na razlike u standardu, kad se upoređuju prosečne zarade po zanimanjima, nedvosmisleno je da u svim zemljama najbolje prolaze kompjuterski programeri, menadžeri, inženjeri i zaposleni u finansijskom sektoru. Frizeri, poštari, prodavci u dućanu, zidari i đubretari i dalje se na prostoru bivše Jugoslavije ubrajaju u najslabije plaćena zanimanja.

U Srbiji, primera radi, prema podacima iz javnih komunalnih preduzeća čistači zarađuju oko 260 evra. U Crnoj Gori se ovaj posao u proseku plaća od 120 do 200 evra, dok slovenački đubretari mesečno zarade više od 400 evra.

Oni koji platu primaju iz državnog budžeta, uglavnom bolje prolaze u Srbiji nego u Crnoj Gori. Ipak, kako napominje naš dopisnik iz Crne Gore, veoma je teško utvrditi koliki je stvaran iznos plata. Poslodavci zbog plaćanja poreza najčešće prikazuju samo zakonom određeni minimalac i na njega izmiruju obaveze prema državi.

U Srbiji postoji problem druge vrste. Nijedna statistika ne beleži koliko se prosečno zarađuje po zanimanjima, pa su kao izvori za ovo istraživanje uglavnom korišćeni podaci iz nadležnih ministarstava, državnih i privatnih preduzeća. Plate advokata i nekih drugih profesija samo su predmet nagađanja i priča "rekla kazala".

Ono što se pouzdano zna i što statistika uredno beleži je da već godinama najveće zarade u Srbiji imaju zaposleni u duvanskoj industriji. Prema najnovijom podacima, prosečna zarada za novembar u ovoj industrijskoj grani, bez poreza i doprinosa, iznosila je čak 59.576 dinara. Nešto manje zarade imali su zaposleni u finansijskom sektoru (48.868) i u sektoru osiguranja (45.056). Čak osam puta manje plate imaju tekstilci koji se već godinama nalaze na dnu tabele. U novembru su njihove zarade, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, jedva prebacile 6.000 dinara.

Poražavajuća je i činjenica da čak šest opština u Srbiji prosečne zarade meri samo jednom cifrom. Manje od deset hiljada zarađuju žitelji Ivanjice (9.619), Blaca (9.554), niške opštine Pantelej (8.569), Lebana (8.375) i Svrljiga (7.992). Ubedljivo najgore sa samo 7.127 dinara prošli su žitelji Bele Palanke. S druge strane, Vračar, Beočin, Lazarevac, Novi Beograd i Surčin spadaju u opštine u kojima je najlagodnije živeti. Već mesecima, njihovi stanovnici prosečno imaju plate veće od 30.000 dinara.

Inače, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u novembru, iznosila je 23.148 dinara, što je nešto manje od 300 evra. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u oktobru 2006. godine, nominalno je veća za 3,62 odsto, a realno za 2,59 odsto.

Statistika je zabeležila i to da su za prvih 11 meseci prošle godine plate realno porasle za 10,93 odsto.