Десет савета за дуг живот

Генетско наслеђе, загађење, седење, пушење, стрес само су неки од фактора ризика који утичу на појаву бројних обољења. На неке од њих није могуће утицати, али бројне навике могуће је изменити увођењем неких од правила која могу допринети томе да се доживи здрав и дуг живот.

На здравствено стање утиче, каже др Бранка Лазић, начелница Службе за здравствену заштиту одраслих грађана Дома здравља „Стари град”, и неуклапање особе у животно окружење, непоштовање сопствене личности, доживљавање неке несреће... Због тога је важно, сматра она, да свака особа одлучи да промени нешто код себе и прихвати 10 кључних савета за дуг и здрав живот.

1. ЈЕДИТЕ ДА БИСТЕ ЖИВЕЛИ, НЕ ЖИВИТЕ ДА БИСТЕ ЈЕЛИ
Исхрана је битан фактор ризика, здравље на уста улази. Свакога дана на менију морају да буду заступљене све врсте намирница, распоређене у три главна оброка и две ужине. Половину дневног уноса хране треба да чини воће и поврће.

2. КРЕТАЊЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ МНОГЕ ЛЕКОВЕ, АЛИ НИЈЕДАН ЛЕК НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ КРЕТАЊЕ
Седећи начин живота утиче на појаву вишка килограма. Пола сата дневно шетње је неопходно, али и четири до пет пута недељно бављење физичким активностима. Они који нису почели да вежбају, а желе, најпре треба да оду на преглед и да ураде анализу крви. Старији од 35 година који конзумирају дуван, имају хипертензију и кардиоваскуларно обољење, пре него што почну да вежбају морају да ураде и ЕКГ налаз и тест оптерећења.

3. СПАВАЈТЕ И САЊАЈТЕ – ТО ЈЕ ВАЖАН ДЕО ЖИВОТА
Сваки човек има другачију потребу за спавањем. Одрасли најчешће спавају од шест до осам сати. Важно је да се на спавање одлази увек у исто време и то барем сат времена пре поноћи због обнављања нервних ћелија. Никако не треба заменити „дан за ноћ”.

4. ПРЕПОЗНАЈТЕ ЗНАКЕ СТРЕСА И БОРИТЕ СЕ ПРОТИВ ЊЕГА
Стрес је део живота и без њега нема напретка, али је важно научити како га каналисати. Велики стрес утиче на промену метаболизма и повећање неких хормона, а негативно се одражава и на повећан крвни притисак, ниво шећера и липида у крви. Стрес се може регулисати бављењем стварима које особа воли, одласцима у шетњу, бављењем спортом или хобијем, радом у башти, одласцима у цркву. У отклањању стреса помажу и вежбе релаксације и дисања, а уколико и то не помогне, потребна је помоћ стручњака.

5. СМЕХ ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК
Треба се смејати и потражити ноту комике у свакодневним животним ситуацијама. Пожељно је да се свака особа смеје дневно од осам до 10 минута. Свако треба да научи да живот гледа са ведрије стране и мора да се „издигне” изнад многих ситуација.

6. СТВАРАЈТЕ МРЕЖУ УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ ОД ПОРОДИЦЕ И ПРИЈАТЕЉА
Неговање добрих односа са породицом и дружење са пријатељима је нешто што је свима неопходно. Треба имати на уму да лепи односи са фамилијом и пријатељима позитивно делују код особа са хроничним обољењима и да подстичу излечење код болесника.

7. ТРЕБА ОДВОЈИТИ ВРЕМЕ ЗА СЕБЕ
Неопходно је да сваки човек има мало времена када ће да ради оно што воли и да се, без обзира на године, усуди да уради нешто што је давно желео. Треба имати веру у себе и своје способности.

8. МИСЛИТЕ ПОЗИТИВНО!
Самопоуздање је половина решења проблема. Индијац Чопра Џипам, професор на Универзитету Харвард, има став да је тело фабрика која производи све лекове, али да ми морамо да препознамо како да их активирамо. Направите листу ствари које сваки дан успешно урадите.

9. ПРЕУЗМИТЕ КОНТРОЛУ НАД СВОЈИМ ЗДРАВЉЕМ
Треба слушати савете лекара и имати веру у оздрављење. Ништа се у животу не може постићи ако сами у то не верујете. Воља и подршка најближих потребни су свакој особи.

10. БУДИТЕ ЗАДОВОЉНИ МАЛИМ СТВАРИМА
Свако треба да постави циљеве којима тежи. Али – планови морају да буду реални и да се остварују корак по корак.