Много покуда, мало помоћи

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 8. јануара – Правило је већ окоштало: похвале за сарадњу са Хашким трибуналом адресоване су на Босну и Херцеговину, а покуде на – Републику Српску. Овакав однос Хага и дела међународних званичника за републичког министра унутрашњих послова Станислава Чађу је "намера да се органи Српске прикажу као реметилачки фактор у БиХ". То, каже он за наш лист, напросто није истина. Да јесте, онда се у Хагу, захваљујући напорима власти РС, не би нашли Симо Зарић, Мирослав Тадић, Вујадин Поповић, Винко Пандуревић, Љубомир Боровчанин...
"Некоме као да је стало да на било који начин докаже да би у БиХ све требало променити, да су јој потребни неки нови органи који би испунили задатке који се пред њих поставе. Постоје кругови који желе да питања из надлежности Хашког трибунала злоупотребе и на овај начин. То није коректно, тим пре што БиХ одавно има одређене органе који су преузели део наших надлежности, а по питању сарадње са Хагом, по мом суду, нису оправдали очекивања", каже Чађо.

Он подсећа да је РС остала без обавештајне службе, која је обједињена на нивоу БиХ. Контрола границе, граничних прелаза и граничног појаса у дубини од 10 километара обавеза је Државне граничне службе. Агенција за истраге и заштиту делује тaкође на нивоу БиХ и надлежна је за одређене истраге које су некад биле у домену рада министарстава унутрашњих послова РС и Федерације БиХ.

"Често чујемо да одређена лица са хашких потерница повремено прелазе у БиХ из суседних држава. МУП РС, барем од када сам ја на његовом челу, никад није добио ниједну такву информацију. Колико знам није их било ни пре мог доласка на место министра унутрашњих послова. С друге стране, зашто се нико није запитао како те особе прелазе границу? Зашто никада није споменута одговорност Граничне службе? Желим да кажем да ова служба сноси најмање једнаку одговорност као и МУП РС. Јер, она треба да нам достави податке о кретању хашких оптуженика у граничном појасу и лица која су осумњичена да припадају мрежи подршке тим лицима", истиче Чађо.

Он тврди да "не постоји ниједан разлог да се информације које имају Обавештајно-безбедносна агенција, Агенција за истраге и заштиту и Државна гранична служба не достављају и МУП-у РС".  Тиме што се МУП-у РС ускраћују битни подаци о хашким оптуженицима аутоматски се онемогућава да РС испуни своје међународне обавезе.

"Ако неко жели да на нас пренесе одговорност у овој области, а истовремено нам се ускраћују и помоћ и валидне информације, онда ми, с разлогом, можемо да сумњамо у искреност оних који се тако понашају. Наравно, овим не желим да умањим степен наше одговорности на пољу сарадње са Хашким трибуналом. То је наша обавеза и ми смо решени да је испунимо. Зато тражимо потпуну и коректну сарадњу са свим безбедносним агенцијама. Не само у БиХ, него и суседних земаља", наглашава Чађо.

-----------------------------------------------------------

Ни трага од Караџића

Садашња Влада РС недавно је усвојила Акциони план сарадње са Хагом. О томе Чађо каже: "План је израз наше опредељености да испунимо своје обавезе према Хашком трибуналу. Разумећете да о детаљима плана не могу да говорим. Могу једино да кажем да је акценат стављен на откривање и хапшење Стојана Жупљанина, иако ниједна информација не говори да је последњих година био у БиХ."

Осим Жупљанина, обавеза РС је и хапшење Радован Караџића. Како њему ући у траг, када су и званичници НАТО у БиХ рекли да већ годинама немају података о њему и његовом кретању? Да се открије Караџић није помогло ни вишегодишње даноноћно праћење његове породице, а без резултата су прошла и привођења лица осумњичених да му помажу у сакривању.