Расипни губиташи

Пре само годину дана више од 330 срећника, који су на одмор отишли о трошку јавног предузећа „Железница Србије”, било је убеђено да ће из Врњачке Бање носити само лепе успомене. Све док на њихова врата нису почели да куцају судски позивари. „За успомену и дуго сећање” уместо бањске панораме, остаће им плаве коверте с кривичним пријавама. Поздрав од државног ревизора Радослава Сретеновића.

Они, који су „с љубављу” надлежних у „Железницама” у руке добили поклон ваучере за бању, пореске обвезнике су коштали четири милиона динара. Наспрам чак 85 милијарди динара ненаменски потрошених пара у јавним набавкама – то и није велики новац. Али је огроман доказ да милиони и милијарде надлежнима у јавним предузећима ништа не значе. Трећа ревизија буџетских корисника у историји Србије показала је и то да су највећи губиташи уједно и највећи расипници. Пример за то су „Железнице” које сваке године из буџета добијају по 12 милијарди динара. Захваљујући ревизорима сада је обелодањено да грађани Србије не субвенционишу текуће пословање ове фирме, већ поправке зуба запосленима и пензионерима, летовања у Шушњу и Сутомору, плаћају „пословне” ручкове синдикалцима, купују поклоне за њихове пословне партнере… Руководство „Железнице”, уз све то, уверава их да је пословало по закону. Четири милиона евра за рекреативни одмор позајмили су, кажу, синдикатима. Проблем је, чини се, то што је уговор о зајму потписан тек крајем године, када је новац увелико био потрошен. У народу се то не зове позајмица, већ поклон.

У име грађана, на чији рачун живе, „Путеви Србије”, опростили су привилегованима више од 100 милиона динара неплаћених путарина, извођаче радова плаћали и за незавршене послове, а онима који пробијају рокове нису наплаћивали казнене пенале. Као „награду” за овакво пословање директори јавних предузећа добили су плате од неколико стотина хиљада динара. За узврат – грађанима су оставили дугове. Подаци Министарства финансија показују да порески обвезници гарантују за нешто више од 200 милијарди динара зајмова јавних предузећа, а чак половину тог износа нису у стању да врате. Због тога су кредитори активирали гаранције па зајам враћају порески обвезници.

Подаци из Билтена јавних финансија показују да су се уз државну гаранцију највише задужила управо два јавна предузећа чије су рачуне ревизори прочешљали. Према нашој рачуници гарантовани дуг „Путева Србије” износи око 80 милијарди динара. По истом рецепту задуживале су се и „Железнице” па укупни гарантовани зајмови овог предузећа достижу 50 милијарди динара.

И у много богатијим земљама овакво располагање државним парама сматрало би се прилично галантним. А овде стручна јавност спочитава пензионерима како су они заправо највећи трошак за буџет, јер се за пензије годишње издваја око 13 одсто БДП. А само у „Путевима Србије”, на пример, на набавку робе и услуга ненаменски је потрошено више од 30 милијарди динара, што чини цео проценат БДП.