Милион без пореза

Пословни људи у Србији чија су примања у 2006. години била троструко већа од просека – што значи да су месечно кући носили бар око 1.000 евра, а за годину дана 12.000 – ускоро ће морати  да плате порез. Закон их обавезује да до средине марта Пореској управи поднесу пријаве за плаћање пореза на годишњи доходак грађана чији би лимит требало да износи око милион динара. Ако то не учине, следе прекршајне и кривичне пријаве. У Пореској управи подсећају да опорезивању подлеже сваки зарађени износ који премашује милион динара. Ако "забораве" да пријаве да су лани зарадили 100.000 динара преко неопорезивог милиона, против њих ће бити поднета кривична пријава, јер постоји основана сумња у покушај утаје пореза.

За разлику од 2006. године, када су доходак на зараде пријављивали запослени чија су примања у 2005. години била четири пута већа од просека, сада је лимит смањење на троструку годишњу просечну зараду. Смањење неопорезивог цензуса са 1,2 милиона динара, на овогодишњих милион, довешће до повећања броја обвезника који подлежу плаћању овог пореза.

Према подацима Пореске управе, за 2005. годину је поднето 11.973 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, а тај порез је платило 10.918 грађана. Њихова годишња примања премашила су тадашњи неопорезиви део до 1,2 милиона динара. Укупна пореска основица годишњег пореза на доходак грађана за 2005. годину била је 11,3 милијарде динара на коју је утврђен порез по стопи од 10 одсто у износу од 1,1 милијарду.

Највише пријава прошле године стигло је из Београда – 6.726, Новог Сада – 2.332, Крагујевца – 984 и Ниша – 886, док је највиши опорезовани доходак у износу од 173.825.475 динара пријавио један "специјални саветник".

Ове године дажбину држави би требало да плати око 13.000 успешних пословних људи, будући да се очекује да је бар толико њих зарадило више од милион динара за целу 2006. годину.

Новина је што ће они који пријаве приход од, рецимо, 1,9 милиона динара морати на разлику да плате порез од 15 одсто.

За разлику од домаћих бизнисмена, за странце који раде у Србији или наше који су били на раду у иностранству лимит за пријаву годишњег пореза је већи и износи пет просечних републичких плата. Дакле, странци који су у Србији зарађивали месечно бар око 1.500 евра, што значи да су за годину дана свој конто увећали за око 18.000 евра, обавезни су да плате порез држави.

Цензус за странце износи 1,6 милиона динара, потврђују у Пореској управи, напомињући да ће сви они чија су примања лане била већа од  2,5 милиона динара порез платити по стопи од 15 одсто. Ово због тога што су њихове месечне плате премашиле осмоструку годишњу зараду.

Дохотком се сматра годишњи збир зарада, односно приход од самосталне делатности, ауторских, и сродних права индустријске својине, прихода од непокретности, од давања у закуп покретних ствари, од осигурања лица, опорезив приход спортиста и спортских стручњака, као и други приходи опорезивани у иностранству. У доходак странца – резидента улазе само зараде, не рачунајући и додатна примања.

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлику између дохотка за опорезивање и личних одбитака која за пореског обвезника износи до 40 одсто од просечне годишње зараде. Затим, још за издржаваног члана породице у износу од 15 одсто од просечне годишње зараде

Укупан износ личних одбитака не може бити већи од 50 одсто дохотка за опорезивање. Ако су два члана породице, или више од два, обвезници овог пореза – одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.

Свако физичко лице које не поднесе пореску пријаву, или је не поднесе на време, као и они који је доставе ненадлежном пореском органу, или у пријави не наведе тачне податке од којих зависи висина пореза, биће кажњено за прекршај новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Иако се очекивало да ће се прописати много веће казне за покушај утаје пореза, за сада све остаје по старом. То ће већини који су на црно стекли велику зараду током прошле године добро доћи. Многима од њих се више исплати да плате казну од 50.000 динара него порез на годишњи доходак, јер има случајева када су обавезе према држави много веће од прописаних санкција.

У Пореској управи подсећају да ће се било ко од оних који покушају да утаје порез на зараде тешко провући, јер се од прошле године ради унакрсна процена стечене имовине и годишњих примања. Тако се тачно зна колико је ко зарадио и шта је стекао за то време. Дакле, уколико су примања далеко мања од иметка којим располаже – обвезник ће сигурно бити позван у Пореску управу да доказује порекло имовине.