Пензије раздора

Тешко је веровати да ће се обнародовањем списка овогодишњих добитника националних призања(пензија) у култури, незадовољства па и револт, стишати.

Освртањем на историјат овог признања, можда може да се добију одговори на нека питања.

Увреме министра културе Бранислава Лечића и  управника Народног позоришта Љубивоја Тадића, жеља им је била да се истакнути драмски уметници који су одлазили у мизерну пензију, некако награде. Управник Тадић је увео првацима Драме доживотни уговор и изузетне хонораре.За улогу, пензионисани великани су добијали хонорар у висини плате тадашњег првака Драме! Уговоре су имали Раде Марковић, Бранислав Цига Јеринић, Петар Банићевић, Ксенија Јовановић... Ипак, није могло тако у недоглед, средства су се тањила.Када је овај бенефит укинут, прича се да је то било  кобно по живот једног великана сцене.Срце није издржало.

Почетак доделе ’’националних пензија’’ везује се за незадовољство самосталних уметника 2004, када су неки од њих открили да не могу да продуже здравствене књижице, јер им нису уплаћиванидоприноси. Међу њима, били су иСветлана Бојковић и Петар Краљ. Градске власти су тражиле да се смањи број самосталних уметника, као и да им се основица сведе на минимум. Међутим, председница Удружења драмских уметника Љиљана Ђурић и тадашњи председник Координационог одбора уметничких удружења (има их 15) вајар Драгослав Крнајски, побунили су се.У име сталежа  покренули су прикупљање потписа  за подршку самосталним уметницима. За кратко времесакупљено је чак 16.000 потписа! Тада је Министарство финансија водио Млађан Динкић.Предложио је да се из буџета издвоји 32 милиона динара за ’’националне пензије за самосталне уметнике’’, како је, отприлике, гласила формулација, али и да се додели сто признања у висини пет просечних плата! На ово су поново реаговали уметници. Тражили су да се износ смањи на 50.000 динара, како би моглода га добије штовише њих! У време министра културе Драгана Којадиновића донета је и уредба о томе, али није и реализована. У време мандата следећег министра културе, Воје Брајовића, донесена је друга уредба и реализована. Популарно назване ’’националне пензије’’ ушле су у Закон о култури. Тиме су ућуткани они који тврде како је ова уредба –противзаконита. Новац се за ове ’’националне’’ пензије не издваја из Фонда ПИО, већ из –буџета! Дакле, из џепова пореских обвезника.

Прве године у комисији је било девет чланова, од њих чак седам представника удружења и двоје делегираних из Министарства културе. Истрајним ангажманом уметничких удружења и Координационог одбора, успели су да одоле да и естрадни уметници убаце у комисију свог представника.Највећи борац, од самог почетка, глумица Љиљана Ђурић, после пет година борбе, и сама је конкурисала  ове године и постала „национална пензионерка”!

Да ли је, несумњива друштвена агилност и ангажман, али скроман уметнички резултат, довољан за ’’националну’’ ?

У току писања овог текста јавио нам се иницијатор добијања националних пензија за ’’беле мантиле’’! Каже, захтев је предат министру за здравство, по моделу Француске академије: само 50 најбољих, врхунских лекара.Па тек кад неко умре, на његово место дође други!

Мирјана Радошевић

-----------------------------------------------------------

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ, министар културе

Сачувати институт ових признања

’’Посебна признања уметницима, односно стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина се додељују у складу са Законом и Уредбом Владе Републике Србије већ пет година.

Врло је важно да се институт ових признања очува, при чему број не сме да додатно оптерети буџет.

Моје лично мишљење, што у овом случају није пресудно, је познато: залажем се за модел по коме би уметници током актуелног бављења одређеном делатношћу стицали статус заслужних уметника, што би им по одласку у пензију обезбеђивало одређени додатак’’, одговорио је Марковић.

-----------------------------------------------------------

БОЖИДАР ДАМЈАНОВСКИ, сликар

Безочна елиминација

Сликар кога су критичари сврстали међу петнаест уметника који су обележили задње три деценије 20.века, међу најмлађим добитницима ’’Политикине’’ награде из Фонда Рибникар, на почетку каријере сврстан у Енциклопедију ликовних уметности, добитник награда критике и публике на Октобарском салону, више од две деценије је у статусу истакнутог уметника.

-Већ сам површан поглед на чланове комисије, унео ми је сумњу у регуларност комисије, јер у њој није било ни једног реномираног ликовног критичара, историчара уметности, или ликовног уметника, каже Дамјановски.

У ’’Политици’’ сам прочитао да смо одбијени Блануша, Никола Кусовац и ја, што ми је распршило сву наду у објективност комисије. На тај начин, оваквом безочном  елиминацијом мог дела, доведен је у питање мој целокупни стваралачки рад и све многобројне домаће и стране награде и признања која су ми свих ових година додељивали уважени критичари из земље и света.

-----------------------------------------------------------

ЗОРАН ХРИСТИЋ, композитор

 Укус „бакшиш” владеПознати композитор Зоран Христић, међу првим је добитницима „националне” пензије, 2007 године. Поводом овогодишњих добитника, није одолео а да не прокоментарише у шта се све то претворило, да га је, како рече, помало и стид тог друштва.

-Способност да одабереш друштво пада у воду када ти држава наметне са ким ћеш да се „дружиш”, каже Христић. – Драго ми је што је испливало на видело да српска „бакшиш” влада додаје гас на избор националних величина и показује шта је за њу –култура! Певај, свирај глупости и немој за појас да заденеш, додаћемо вам „бакшиш”! Питајте колико се људи заслужних, а њих је једва 50 до 60, стиди друштва у коме су, али , због немаштине захвални, примајући сићу, при том засмејавајући тајкуне и криминалце којима 50.000 динара испадне из џепа а да и не примете. А тек шта да се каже о неколицини незајажљивих академика?!