Соколови поново "лете"

КРАГУЈЕВАЦ – Пре 10 година, после више од пет деценија паузе, у Крагујевцу је обновљен рад Соколског друштва. Забрањена и укинута с доласком комуниста на власт, матица Жупе шумадијске је поново почела да окупља највиђеније Крагујевчане. Спремни за обнову традиционалних националних вредности, а окупљени на темељима једне старе организације која је промовисала витештво и заједништво словенских народа, крагујевачки соколови орно улазе у прославу стогодишњице свог делања.
– После десет година од обнове, можемо се похвалити чињеницом да имамо око хиљаду чланова. Организовали смо неколико фудбалских и кошаркашких турнира, гимнастичка секција је заживела, а сада се припремамо за формирање мачевалачке. Та наша секција била би једини мачевалачки клуб на простору од Београда до Грчке. Ентузијазам нам не недостаје, пошто је утемељен на традицији дугој готово 150 година, али неопходна нам је помоћ државе – каже старешина Соколског друштва Крагујевац – матица, Јевђа А. Јевђевић.

Вођени идејом својих предака, крагујевачки соколови су се добро организовали, па је трочлана делегација прошле године учествовала на Соколском слету, који се по традицији одржава у Прагу, главном граду Чешке, државе претече ове организације. Пре десет година, међутим, ситуација је била сасвим другачија. Државни органи и чиновници, затечени намером људи чији су преци били пионири соколства у Србији, нису желели да региструју обновљено крагујевачко друштво.

– Обратили смо се Министарству унутрашњих послова, тада надлежном за регистрацију оваквих друштава. Имали смо сву неопходну документацију, статут и формиране органе. Међутим, годину дана није било никаквог одговора. Околности су, тако нам је речено, биле неповољне. Званично смо регистровани 1999, три године после обнове рада, а одобрење нам је дало Министарство спорта, које је, у међувремену, постало надлежно за нас.   

О затечености државних органа оваквом иницијативом, Јевђевић говори с разумевањем, пошто је, како вели, тешко било очекивати да "они који о организацији никад нису чули све прихвате здраво за готово".

– Министарство спорта је за време НАТО бомбардовања било измештено у Тиршову, у зграду некадашњег Соколског дома у Београду, у којем је пре столовала матица српских соколских друштава. Кад ме је чиновница упитала о чему је реч, уместо да јој објашњавам, одвео сам је до ходника на улазу у зграду, где је у поду била слика сокола, урађена у бетону. Тако је Соколско друштво Крагујевац, сасвим случајно, регистровано на месту које и својом симболиком осликава некадашњи значај ове организације – вели Јевђевић.

Према његовим речима, соколске организације су некад представљале срж физичког и духовног здравља једног словенског народа. О томе, како Јевђевић каже, сведоче чланови и масовна окупљања на слетовима. Српски соколови су, наводи старешина крагујевачког друштва, били сви Карађорђевићи, председници влада Краљевине Србије и војне старешине одликоване највећим ратним признањима.

– Председници влада, Владан Ђорђевић, Милутин Гарашанин, Милан Стојадиновић, Љуба Давидовић, сви они су били чланови матице српских соколова. Од страних државника поменућу само Томаша Масарика, оснивача Чешке републике, и председника Чешке Бенеша, а прошлогодишњи Соколски слет одржан је под покровитељством председника те земље Вацлава Клауса. Зато сматрам да би и наша држава требало да помогне ову организацију – каже Јевђевић и напомиње да многи државни чиновници и сада не знају о чему је реч, мислећи како је у питању "друштво одгајивача птица".

О историјату соколског покрета Јевђевић говори с поносом.

– Сви моји су били чланови Соколског друштва, и деде, и бабе, и отац, а 1948, на једанаестом Соколском слету, на стадиону Страхов у Прагу, наменски прављеном за такве манифестације, било је присутно 585.000 људи. Чињенице су ту, али обнављање соколског покрета у Србији не иде лако. Зато, понављам, држава треба да стане иза нас. Бар кад је реч о нашим објектима, који се сада користе ненаменски, као што је "Соколана" у Крагујевцу – напомиње Јевђевић.

Старешина Соколског друштва Крагујевац, ипак, не губи наду, о чему говори обнављање друштава у Тополи и Чачку, као и припреме за формирање организација у Книћу, Лапову и Рековцу.

-----------------------------------------------------------

Здраво брате, здраво сестро

Соколско друштво је витешка организација за телесно и морално васпитање, а члан може постати сваки пунолетан, частан држављанин Србије који прихвата статут и кодекс понашања Соколског друштва. Чланови и чланице Соколског друштва могу се бавити политиком ван "Соколане", у свом приватном животу.

Сви чланови Соколске организације називају се међусобно "брате", чланице "сестро", ословљавају се са "ти", а поздрављају са "здраво", и то тако што млађи најпре ословљавају старије. У соколској униформи, или са значком на цивилном оделу, не може се присуствовати политичким скуповима.